Kada dodjemo u odredjene godine, I pocnemo da uzivamo u plodovima svoga rada vecina ljudi pocne da radi sve ono sto pre nisu bili u mogucnosti. Iza svihmogucih spoljasnjih maski vecina teze nekakvom uzivanju koje je u svojoj biti besciljan nacin zivota. Provodeci vreme u Aziji, a sticajem okolnosti boraveci povremeno na Tajlandu, gde sam drzao nekoliko svojih retrita, imao sam prilike posmatrati muskarce I zene iz razlicitih krajeva sveta koji su tokom dana vezbali jogu ili Tai Chi u nekom od mnogih centara a uvece se utapali u alkoholu I seksu.Ove dve stvari(pored jos jedne) bile su im vise nego dovoljan razlog/stimulans da se osecaju zivim I srecnim. Medjutim, niko od njih na moja odredjena pitanja nije imao pravi odgovor zasto to cine I cemu sve to vodi. Hteli to priznati ili ne ali covek tek kad je primoran usled nekog licnog razloga, najcesce kada zdravlje krene da se urusava pocinje da se osvrce na svoj zivot I pita sta je prouzrokovalo I doprinelo narusavanju zdravlja ili pojavi bolesti. U svom rada sa ljudima, bio sam svedok prisustva totalnog odsustva za svoje telesno I dusevno blagostanje I velikog straha u pojedincima kada su saznali da su bolesni od neke( teske) bolesti. Do tada, ziveli su kao I svi ostali u svojoj bebriznosti, ziveci svoje zivote bez imalo svesti o sebi, svome zdravlju I uravnotezenom nacinu zivota. U svima nama, postoji odbijanje da se to moze I nama dogoditi a ne samo drugima. Niko ne zeli da razmislja o najgorem na vreme vec samo kad nemamo izbora a tad vec moze biti (pre)kasno. Kad se to dogodi, zapanjujuce je kako osvestenje dolazi brzo I direktno. Kako zivot gubi onu nesvesnost, bezobzirnost, nezainteresovanost za svoje sopstveno postojanje.Postajemo svesni kako je zivot I njegovo trajanje zapravo nepredvidljivo.Postajemo odjednom svesni svoga telesnog dela sebe,koje do tada smo samo koristili za sopstveno uzivanje u zivotnim carima, puneci ga svim I svacim, nalivajuci se,najedajuci se I prazneci nekontrolisano svoju zivotnu energiju. Nazalost, tek kada nesto licno pocne da nas se tice pocinjemo da prihvatamo cinjenicu koliko od nase brige ili nebrige zavisi nase licno blagostanje- da smo mi sami odgovorni za nase telesno I dusevno zdravlje.
Imam potrebu da kazem nesto na ovu temu jer su me zivotne okolnosti; par zivotnih udaraca I mnostvo dogadjaja dovele do naklonosti prema tradicionalnom negovanju svoga zdravlja I osvescivanju samoiscelenja. Oni koji su zadovoljni I spokojni u svome zivotu sigurno da nece pomisliti da bilo sta od ovoga ih se tice. Ukoliko ste sa odredjenom disciplinom uredili svoj zivot kroz uskladjenost svoje psihe I tela I negujete svoje zdravlje sa paznjom I uravnotezenim nacinom zivljenja,onda ovo nije namenjeno Vama. Ali, ukoliko ste prosecan covek,pripadnik modernog drustva 21 veka, koji je sklon preterivanjima,cestim popustanjima svojim porivima I zeljama, koji se budi uz kafu a zaspi uz televizor,onda su ova pitanja za Vas.
Da li se budite radosni a odlazite na pocinak odmorni I spokojni?Da li vas seksualni zivot kontrolkise vas ili Vi njega? Da li imate problema sa svojim strahovima, nervima, krvotokom, zglobovima?Da li se ponekad ukocite?Da li razmisljate o hrani I picu koje unosite u sebe?Da li vam noge oticu, zuji u usima?Da li osecate vrtoglavicu ili se brzo zadisete kada se penjete uz stepenice? Da li lako praznite creva? Da li se hronicno osecate umorni/iscrpljeni? Da li razmisljate kako vam godine prolaze?Da li imate problem sa starenjem,bolesti, smrcu? Ako potvrdno odgovorite na vise od polovine pitanja, savetujem Vam da je vreme da pocnete misliti o sebi.Naravno, Vi mozete ignorisati moje reci I nastaviti po svome .Oni koje zanima ono sto imam da kazem neka nastave sa citanjem. Ono sto je od vaznosti za sve nas bez izuzetka jeste da svi zavisimo od tri stvari; vazduha,vode I hrane. Ono sto predstavlja problem zajednicki za ove tri stvari u odnosu na nas jeste sto ih mi uzimamo I odnosimo se prema njima zdravo za gotovo. Medjutim, nije svejedno, kako disemo,koje tecnosti pijemo I kako se hranimo. Ali o tome uglavnom ne razmisljamo sve dok smo dobrog zdravstvenog stanja.
Ipak, osetimo razliku u kvalitetu vazduha,vode I hrane u gradu I kada imamo mogucnosti da odemo na more ili planinu. Tada znamo da kazemo kako je cist vazduh, pitka voda I prirodna hrana ali cim se vratimo u grad opet je sve po starome. Na Orijentu,Azijski narodi vec hiljadama godina imaju tradicionalni odnos prema telesnom I dusevnom zdravlju. Poznavanje nacina kojima se kontrolise disanje,uzimanje vode I hrane, znanja koja su nekada u proslosti bila sastavni deo ljudskog zivota,na zalost u svakodnevnici modernog coveka odavno nisu prisutna. Izgubljena su I zaboravljena.
Cak I na Istoku, u zemljama koje su bile postojbine kulture negovanja zdravlja I dugovecnosti, poput Indije, Tibeta, Kine, telesne vezbe, meditacija, unutrasnji razvoj I zdrav zivot, danas se retko gde mogu naci u autenticnom izvornom obliku. Sirom sveta, ima nebrojeno centara koji propagiraju zdrav nacin zivota.Joga, Tai Chi, Qi Gong,I slicne psihofizicke vezbe, sve je postalo biznis I pomodarstvo, zgrtanje pare u ime kultivisanja obicnog coveka, kome je “potrebno, da se opusti, revitalizuje I regenerise”. Daleko, daleko od svake veze sa istinskim psihofizickim benefitima. Vecina ljudi dodju, odvezbaju svoju porciju brige o sebi, a zatim nastavljaju da zive ne obracajuci paznju na svoje disanje, ishranu, zivotnu energiju.Sve sto rade .tri,cetri puta nedeljno je zapravo, samo zavaravanje sebe, opravdanje za svoje neuravnotezene I nedisciplinovane zivotne radnje. Iskoreniti lose navike, I osobine od kojih je lenjost na prvom mestu ,slazem se uopste nije lak poduhvat.Ali niko ne moze ocekivati da ce imati benefite bez ulaganja neophodnog odredjenog sistematskog licnog ulaganja I napora. Postoji hiljadu razloga koji se mogu navesti zasto nismo dosledni I disciplinovani u samokultivisanju. Medjutim samo je jedan jedini istinski: nedostatak svesti o samome sebi!
Uceci druge samokultivisanju I kako da pronadju pravi balans u svojim zivotima postajalo mi je godinama sve jasnije da kao po nekom pravilu,covek, zivi svo vreme ,okruzen, teskim bolestima i smrcu ali podsvesno svi to negiramo osim kada nam susret sa njima dodje kroz neke nama bliske ljude ili daleko bilo tice se nas licno. Pocnite da mislite o tome na vreme jer sada je pravi trenutak,ovde I sada. U suprotnom, za mesec dana, pola godine ili godinu kad budete o tome poceli da ozbiljno razmisljate mozda ce biti kasno!!!,
N.A.R. 