Najveca Tajna

Sta je najveca Tajna?  Svaki verbalni odgovor na ovo pitanje je lazni. Pitanje o tome ce ostati zauvek nepoznanica za sve one koji ne razumeju da spoljasnja  realnost  svakog coveka je putokaz  koji nas usmerava da u sebi pronadjemo odgovor  na pitanje Ko sam ja i sta ja sad treba ovde da uradim? Ocigledno da nismo dosli ovde da bismo samo prosli kroz ovaj  zivot i “izasii” iz njega bez ikakvog razumevanja zasto smo postojali. U tom, danas zaboravljenom značenju, najveca Tajna  nikada nije bila  predmet profanog razmatranja, sta vise cak ne ni za svakog aspiranta na spiritualnoj Stazi : jedino su je  hermeticki majstori  pazljivo negovali i prenosili kako su znali i umeli s obzirom na razne spoljasnje okolnosti  kroz istoriju.

Osnovni principi Vrhovne univerzalne mudrosti su uvek identični. Isto znanje  je bilo predavano od strane velikih inicijata iz svih vremena u svim skolama misterija i ima isti  cilj: ujedinjenje coveka sa Bozanstvom. Danas, kao i milenijumima unazad, oduvek je drevna mudrost prenosena u sakralnom, posvecenom i tajnom obliku. Najveca Tajna Vrhovne mudrosti je umetnost samospoznaje, plod viseg stanja svesti koje uzdize duhovnog umetnika do sjedinjavanja sa svojim delom.  Danas kada se moderna instant duhovnost preko  ezoterije  siri  internetom kao recept za spiritualni razvoj ili  kao podloga za mnoge teorije zavere, svakakve “ velike i male tajne” svakodnevno se obznanjuju.

Ko sebe smatra pravim posvecenikom zna da postoje tajne koje nikada ne bi trebalo da budu povod ispraznim pricama. Ozbiljni  putnik na Stazi, zna da ne treba trcati pred rudu i da razumevanje dolazi sa zreloscu. Daleko je od  mudrosti svako ko  pokusava da predje granicu dozvoljenog pre nego postane spreman. Upuceni kazu da se tako nikako ne ide  prema Velikom Delu vec naprotiv, prema velikoj iluziji-treba imati na umu da, sto smo  blizi najvecoj Tajni to je iskusenje vece. Zato je spas osloniti se na one koji se u to razumeju i postovati savete iskusnijih koji znaju da sve dok nije dozvoljeno, opasno je zaviriti iza vela sto prekriva  ono od cega se zaklanja pogled a ipak se najveca Tajna nagovestava. Ono sto treba da ostane tajna obznanjuje se ipak u potaji i deo po deo  drevnog  znanja poducava  se na odgovarajuce nacine.

Sta  onda moze da se kaze o necemu sto predstavlja tako veliku Tajnu. Pa mozda to, da  najveca   tajna olicava ostvarenje sacinjeno od preobrazaja i transcedentalne spoznaje , a njeno  razotkrivanje  predstavlja zadobijanje najdubljeg principa bozanstvenosti,oslobodjenost od dualnosti, stapanje sa jednosti i rastvaranje u Praznini(ono sto bi tada usledilo bila bi jedna gotovo misticna ekstaza).Pokusati da se shvati, sta dalje treba raditi, kuda dalje ici je potpuno besmisleno.Kada sam jos bio nespreman,pokusao  sam da proniknem u razumevanje najvece Tajne. Medjutim, receno mi je da se ne trudim uzalud  jer nemoguce  je razumeti dok ne postanem SPREMAN da steknem LICNO ISKUSTVO. Po recima jednog starog posvecenika sve sto se moze izreci, je sledeca izjava:   “Tamo sam  gde treba da budem, u Bozanskoj stvarnosti…  u kojoj,kada postanemo Jedno sa prirodnim tokom sustine svoga istinskog bica, vise ne postoji ni ranije ni kasnije, ni pre ili posle, ni hocu ili necu, nema vise zamisljanja ili ocekivanja, nema ispraznih prica i trivijalnih odnosa, nema trenutnih zelja i nezasitih potreba. Najveca tajna je totalna Alhemija, Veliko Delo ‘istinskog Bica”, u kome zivot i smrt, proslost i buducnost, svetlost i tama, ljubav i mrznja,dobro i zlo, musko i zensko, Ja i ne-Ja… ne postoje vise kao suprotnosti koje je  ” neko ili nesto” nekada davno, davno, razdvojio/razdvojilo od nas samih….”

Ono sto na Zapadu nejcesce pokusava da  se predstavi kao “tajno” , “okultno” ili ezotericno znanje je u najboljem slucaju samo odjek  velike Tajne, daleki eho istinskog znanja koji se odbija o zidove nasih samoogranicenja i neznanja. Ipak sve stvari imaju svoje razloge za postojanje. Samim tim i sustina najvece Tajne krije se u prikrivenoj i misticnoj ideji  koja coveka u potrazi za istinom, sustinom i vrhovnom Tajnom,  zarobljenog u svetu materije predstavlja kao istinski slobodno bice.

Ovde cemo staviti zagradu i dati nagovestaj o poreklu najvece Tajne koja predstavlja srediste zapadnih ezoterijskih misterija.  Postoji misljenje da je najveca Tajna(najmisticniji i najmanje razumljiv deo hermetickog nasledja jedne prvobitne Tradicije) prenesena u Evropu sa Bliskog istoka i dalje… iz pravca Indije i dalekog istoka…,od strane posvecenih koji su prenosili tradicionalno znanje o dualnosti  i tako negovali pravu istinu o coveku i svetu u kome postoji umesto izmenjenog i prepravljenog monoteizma .Reference izvesnih tradicionalnih arapskih  izvora nedvosmisleno upucuju na dublju ezotericnu  i misticnu prethodnicu ovog znanja-jednu izgubljenu tradiciju koja upucuje na probudjenje iz zemaljskog sna i oslobodjenje iz materije.

Ezotericne zajednice na Bliskom istoku,pre svega Druzi, Ismaili, Nusairi i Sufisti preneli su drevnu mudrost u Evropu preko njihovih uticaja na Templare. Od ove tri zajednice, Nusairi (Alaviti), koji u profanom svetu, zvanicno istupaju kao Shiitski muslimani (Shia ismaili) se posebno izdvajaju po svom tajnom ucenju koje je kako tvrde upuceni u sustini Gnoza (bāṭin al-bāṭin) abrahamske religije (judaizam, hriscanstvo i islam).  Duhovne vodje  Shia ismaila su  nadahnuti ezotericni ucitelji koji poseduju tajna znanja koja su do njih dosla preko Alije usvojenog sina proroka Muhameda kome je on preneo ezotericne spoznaje. Spolja, Nusairi su propisivali  neudaljavanje od Islama, ali ono se smatralo »paravanom za  pravu veru«. Nusairi su specificni u odnosu na druge  islamske ezotericne redove po tome sto daju primat ezotericnoj praksi(ilm al-bāṭin), i metodi nad znanjem. Kako kazu upuceni, rec je o tri nivoa Gnoze : spoljasnji (zahir); ezotericni (batin) i najvecoj Tajni (batin al-batin) koji se poducavaju, cuvaju i prenose Sub Rosa. Put koji vodi do najvece tajne ima cetiri “kapije” kroz koje se mora proci :  1.Sharia(znanje/put ispravnosti) 2.Tariqa(staza/spiritualna praksa) 3. Haqiqa (spiritualna istina/probudjenost) 4. Marifa (Gnoza direktnog iskustva) Ova cetiri koncepta najvece Tajne su tesko prevodljiva ali krajnje pojednostavljeno  mogu se shvatiti kao spoljasnja stvarnost, unutrasnja stvarnost i direktno iskustvo stvarnosti.

 Sve u svemu  Nusairi su praktikovali duboku misticnu tradiciju koju su templari usvojili i iz njih razvili  tajne rituale.Nakon prividnog unistenja templara duhovna i okultna ucenja  sa Bliskog istoka dalje su nastavila da se prenose ezotericnom revolucijom  koja se sirila putem tajnih redova koji su misteriozno prozeli Evropski  zeitgeist. Medjutim, sistem(i) drevnog znanja je kroz vekove, dodavanjem i/ili oduzimanjem od strane onih koji su imali uticaja i krojili sudbinu izvesnih tajnih redova u Evropi izgubio autenticno znanje Ruze i Krsta, sredisnje misterije poznate kao  najveca Tajna. Danas,se  o tome sta  predstavlja alhemijski  deo  najvece Tajne  pisu se knjige,  govori se i polemise u  banalnom, svakodnevnom znacenju. Kao da je vrhunac samodokazivanja  postalo  pokazati svoje navodno znanje i upucenost pred profanim auditorijumom. Medjutim,  ne radi se samo o nepristojnosti, nepostovanju drevnog arkanuma, vec o inverziji pravog smisla  stvarnog duhovnog usavrsavanja koji se ovim nacinom objavljivanja potpuno gubi.

I mada, svako krsenje uobicajenog sakralnog reda stvari remeti ocekivani tok predstave,  nista nije onako kako izgleda da jeste.  Da li bi prozimanje profanog i sakralnog moglo da predstavlja jedinstvo razotkrivanja i skrivanja? Mi verujemo da moze. U svetu postoje dve vrste tajne: javna  i sakralna. Obe vrste tajne imaju duboki razlog zasto postoje kao takve. I mada  bi se reklo da je sakralno znacajnije od profanog, u stvarnosti nije tako, jer podele postoje samo iz neupucenosti. Javne tajne stvaraju  oni kojima je to u interesu iz samo njima znanih razloga i one su uslovljene od stanja drustvene svesti u datom momentu. Kada je u pitanju “javna tajna”, da bi se pokusala raskrinkati i obezvrediti , potrebno je jos i naglaseno prisustvo u sadasnjosti. Dakle,  preterivanjem  kojim  ce se probati da ruseci predvidjeni raspored dogadjaja razbije se povratak u prvobitno jedinstvo. 

 Sa sakralnom tajnom stvari stoje nesto drugacije  ali cinjenica je da i jedna i druga tajna cesto se prozimaju sa nekim  smislom koji nije vidljiv obicnom coveku. To što postoji neki zaboravljeni skriveni  smisao mozda znaci da uobicajeno tumacenje profanog i sakralnog svedoci o nekom drugom(znanju) koje je u njima skriveno.Tumacenje ,otkrice koje je uznemirujuce i zato ga skrivamo (ili bi trebalo to da ucinimo). I mozda je sama tezina tog potisnutog smisla ono sto me  navodi da kazem “Tajna u tajni” i da ozbiljno uzmem u obzir i izgovorim dva vazna pravila posvecenih. Prvo pravilo kaze,u cutanju je snaga i drugo koje kaze da  najveca Tajna  dolazi kroz spoznaju samog sebe.Kada tragalac prestaje da traga, kada vise ne trazi i ne ide vise nikuda…..tada spoznaje  da je dosao tamo, odakle nikada zapravo nije ni otisao. To je put do i ulaska u  Istinu koja rastvara, sjedinjuje  i razotkriva Misterije Neba i Zemlje. 

Kada je rec o sakralnom, ono predstavlja spoznaju tajni ljudskog bica izvan vidljivog sveta; ulazak u najvecu Tajnu-je cin Bozanske Ljubavi-oslobodjenja od SVIH ogranicenja i normi a to je savremenom coveku veoma tesko da razume jer su ljudi, danasnjice postali robovi navika i uslovljenosti. Njihova energija tako postaje destruktivna zarobljavajuci licnost egoisticnom posesivnoscu i nagonom brzog zadovoljenja licnih potreba,koje idu do granica vezanosti za um i telo. Dusevno stanje ulazeceg u najvecu Tajnu, mora biti osobodjeno svakog osecaja “Ja”, tj. da to JA cinim. Dakle, svest o vlastitom “ja” mora biti oslobodjena paznje na ono sto nase oci vide i um (pre)poznaje. Duhovno Bice mora pratiti energiju  “zivota i smrti” tako da dualnost izmedju polariteta ponovo postane Jedno(jedinstvo). Zivot i smrt postoje i na Zemlji i na Nebu.Smrt nije oslobodjenje niti je zivot spasenje  sve dok se ne prevazidje iskonska dualnost, dok se ne transcedentira kako Svetlost tako i Tama. U mnostvu spiritualnih aspiranata koji sebe osvescuju samospoznajom, tek neki budu sposobni da razumeju  dublja znacenja i prepoznaju delovanja koja se dogadjaju kako u ovom nasem svetu tako i na drugim nivoima u Univerzumu.

Ostvarenje najvece Tajne prikazano je na razne manje vise prikrivene simbolicne  i alegorijske nacine, ali mi cemo  je ovde ukratko izraziti misticnom formulom 2=0.Uprosceno,dva je jedinstvo suprotnosti uravnotezenih Nulom koja  je simbol  Praznine, nistavila, od koje se misticni aspekt najvece Tajne sastoji. Nula je kabalisticko Ain, Dao drevnih mudraca dalekog istoka i kao sto kaze Lao Ce u Dao Te Chingu; Dao koji se moze imenovati, nije Dao.

Svako ko ima jak poriv da otkriva istinu o sebi treba da je svestan da ne postoje nikakve “nove istine”.Zato se treba oslobadjati od obmana da postoje  nova znanja koja omogucavaju precicu do samoostvarenja. Izadjimo iz iluzije i vratimo se sebi u skladu sa svojom istinskom prirodom.Jer, kako kazu Sufiji,”sve sto dolazi iz Vecnog cezne da se vrati u Njega”.

Dakle,srz najvece Tajne koja se prenosi  kroz sve tradicije jeste ; Sve je Jedno, to je kljuc koji nas oslobadja od svake  Ego iluzije, od proslosti i buducnosti, od prostora, materije i energije.Za pravog posvecenika, s obzirom da je njegov zivot  lisen svake veze sa bilo kakvim prolaznim ljudskim vrednostima bitno je ne biti impresioniran prividnom superiornoscu i trijumfom sakralnog nad profanim. Njega, ne pokrecu spoljasnje  okolnosti vec  samo unutrasnja sagledavanja koja ga postavljaju izvan trenutnih svetovnih desavanja. Njega/nju ne sputavaju dogme, kodeksi i forme jer  misija  koju imaju u ovome svetu jeste da se odbaci svako ogranicenje ljudske prirode zato sto imaju vise, transcedentalno znanje. Posmatrajuci svet “ duhovnim ocima”, na njima samima, na njihovoj licnoj odgovornosti  je da odluce sta i kako ce preneti iz sebe ili kroz sebe u spoljasnji svet.

O patnji i radosti.

 

Svako ima sopstvenu  nekakvu prestavu o svome cilju u zivotu. Covek ide zivotnim putem u skladu sa  shvatanjem odredjene ideje  o tome sta je smisao zivota i tesko dopusta da njegova uverenja mogu biti poljuljana. Medjutim, vecina ljudi  ne priznaje svoje neznanje o principima koji leze iza njihovih verovanja i ubedjenja.Da je moguce na bilo koji nacin razmisljanjem ili ma kojim naporom intelekta  otkriti uzroke naseg fizickog postojanja  i svrhe  zivota ljudi bi drugacije gledali na  sebe  i ovaj nas svet. Sagledati  kosmicku slagalicu je neizvodljivo dok se ne otvore unutrasnje oci. Do tada, u svakom coveku postojace samo nejasna svest da  u ljudskom zivotu iza posledica postoje nevidljivi  uzroci.  

Jedna od najnemilijih pojava u covekom zivotu je patnja. Ono sto je karakteristicno za patnju je  da nas uporno prati kroz zivot, ali nas ostavlja na miru taman toliko  koliko je potrebno da se ne bi rastavljali od njega.Ono sto je na prvi pogled cudno jeste da ne postoji  nijedno stanje zadovoljstva toliko dugo u zivotu da patnja ne dodje kad tad na red.Sta je to sto nam je ostavilo u amanet kao ljudskim bicima to osecanje nespokojstva sto izaziva dusevni bol? Da li je patnja uciteljica koja kroz  nemir i bol koji izaziva u nama stiti coveka od neceg nepoznatog, od iluzija za koje se vezujemo, od zabluda  koje dobijamo preko telesnih osecaja zadovoljstva-da jednom recju budemo radosni zbog fizickog postojanja. Mnogo puta mi je postavljeno pitanje koje priblizno glasi: Ako je osecaj ono sto cini nase zadovoljstvo i patnju a zivot beskrajni niz  osecanja, da li je izbavljenje od patnje  moguce  odbijanjem da osecamo tj. da sebi uskratimo svaku vrstu osecanja. Moje misljenje je da to niko, nije u stanju da ucini. Sama cinjenica da ljudski rod i dalje nastavlja da zivi, jasno dokazuje da covek  ne zeli da se odrekne svoje zelje da postoji u fizickom zivotu. Tesko je zamislivo da bi neko bio zadovoljan sa onim sto ostaje ako bi se odrekao onog sto ga cini covekom.Ziveti u takvom stanju,  ne bi imalo nikakvog smisla.Ono sto  bi imalo, je nastojanje da se razotkrije  sam uzrok patnje ili radosti. Da je to neizdrzljiv osecaj  po ljudski rod , nas odavno ne bi vise bilo-Izumrli bi kao vrsta.Zato je pravi pristup meditacija  na osecanja patnje  i radosti i uvid u to sta se krije iza zivotnih bolova  i zadovoljstava.

U nama postoji svojevrsna dvostruka priroda, u njoj dve kosmicke sile, grubo govoreci, Tama i Svetlost usmeravaju  nase zivote.Silazak u sopstveni mrak nije uopste lak poduhvat.Kada zakoracimo u njega pocinje ljuscenje,odvajanje od laznih identifikacija.Vec na prvom koraku javlja se dusevni bol sto nas razdire,jer  se cini  da se poznata zivotna staza prekida, da smo se nasli na bojnom polju koje mora da se prodje po svaku cenu.Povlacenja nema, jedina opcija je napred, u proboj do zavrsetka bitke. Sticanje  ovog stanja  znaci preziveti  prolazak kroz svoj mrak, u kome kad se nadjemo naizgled sve poznato nestaje.To je tako  u svakom samoproucavanju,u svim dubokim  iskustvima ljudske prirode.Ponekad je tokom takvog perioda, zivotna staza  posuta  manjim ili vecim trnjem, iskusenjima koja izgledaju kao prepreke na nasem putu.Patnja, tuga, gubitak svega sto se volelo i cenilo,uzdizu se pred uzasnutom dusom i iskusavaju je u raznim situacijama.Tako se  unutrasnji ispiti potvrdjuju  u spoljasnjem shvatanju misterije zivota.Tako se i mi dokazujemo, da smo pravi ili da smo umisljeni tragaoci i istrazivaci.

Kada  tamni deo sebe jednom  stavite na svoje pravo mesto,otkricete da imate jednu veliku  snagu koje do tada niste bili svesni. Zahvaljujuci  ovoj snazi  bicete u stanju da izbalansirate odnos izmedju  tame   i svetlosti, izmedju vase patnje i radosti.To je ono sto coveku daje moc da  kljuceve oslobodjenja drzi  u svojim rukama.Zamislite samo kakvu moc  biste imali kad ne biste bili pod uticajem osecanja patnje ili radosti. To ne znaci odricanje od osecanja, vec bi to bio jedan poseban,svestan pristup , nacin na koji biste mogli da vam  ovi osecaji odaju vlastitu misteriju. Koliko nam je malo potrebno kada znamo da nas cilj nije u ovome svetu, a opet kako je to mnogo  sto se da lako zakljuciti bezbrojnim ponavljanjem fizickog zivota.Coveku je potrebno samo da razvije stanje svesti u fizickom postojanju koje ce biti spoljasnji oblik uzvisene duse.Ljudi su medjutim, skloni da se prevashodno  fokusiraju na svoje direktne, licne interese u ovome svetu.Put do konacnog  cilja vodi kroz  spoznaju, razvoj i osvajanjem slobode. Na ovom putu svaki covek mora da nauci svoju  lekciju  fizickog zivota.Za svoju patnju u materijalnoj egzistenciji ne mozemo kriviti „“vise“sile koje nas drze zarobljene u ovome svetu. Da nas nema ne bi ni one imale sta da rade, samim tim ni njih takve kakve jesu ne bi bilo. Njihova uloga nije da nas uniste, one to ne mogu jer je dusa vecna.Ono sto mogu je da nas vracaju u fizicki svet kao sto se narkoman vraca drogi jer sve sto zeli je osecaj koji mu daje opojna supstanca. Kada je covek, nesvestan, nezainteresovan za uzroke svoje fizicke egzistencije, njegov zivot se zasniva na osecajima koje zeli  a ako bi osecaji koji cine da se  osecamo zivi bili unisteni zivot bi postao isprazan, besmislen.

Suocavanje sa patnjom je teska i ponekad opasna stvar, kada covek nije svestan zasto pati, zasto ga taj neizdrziv osecaj tera  do krajnjih granica podnosljivosti, onda se poseze za pijanstvom, antidepresivima,narkoticima  a u najekstremnijim slucajevima, neki vide spas u samoubistvu. Pa ipak, ako bi individua samo stala i razmislila,ne bi li mozda to, taj hrabriji pristup, nacin resavanja patnje, bio da se to osecanje razume?

Vode zaborava su dublje od vode smrti i oni koji bi da se oslobode od ovoga sveta samodestrukcijom  u velikoj su zabludi da ce ih fizicka smrt spasti od ponovnog dolaska u ovaj svet. Dokle god karmicki zakoni rodjenja funkcionisu ljudska dusa se vraca u ovaj svet  dok ne ostvari svoj kosmicki zadatak. Mi smo zatocenici ovoga sveta  po sopstvenom izboru. Zato je Silazak u mrak uzdizanje u svetlost. Citava tajna je u tome.

Prelazak granice ogranicenja.

 

Duhovno znanje sazima sva ostala znanja ali ono najbitnije jeste, da  dovodeci u sumnju svedocanstvo uma, postavlja problem logickog razmisljanja. Da bismo dosli do istine o sebi moramo shvatiti mehanizam spoznaje i preci granice zdravog razuma. To nas navodi na trazenje tajnih prolaza ka onostranom. Videti tajni prolaz moze onaj ko sa ociju ukloni natalozenu prasinu vlastitih navika i ubedjenja. Na duhovnom putu bilo bi veoma nepromisljeno  kada bi  proizvoljno razdvajali oblast vidljive, fizicke  stvarnosti od nevidljive, metafizicke stvarnosti. Paradoksalno je da sto covek vise siri svoje spoljasnje znanje, to je veci stranac u svom zivotu.

 Ono sto coveku nedostaje da bi poput Alise usao iza ogledala  to je unutrasnji preobrazaj a ne pamet i cista  inteligencija. Ici stazama koje vode skrivenom sredistu naseg istinskog ja zahteva hrabrost,strpljivost,dar intuicije,dobar balans. Da bi se dospelo do Sopstva, onaj ko zeli  da dodje do istine, mora svoje predstave o sebi,zivotu i svetu da oslobodi od predrasuda i zabluda kojima se racio napaja. Mora zameniti takozvane moralne vrednosti osecajnim vrednostima, pravazilazeci tabue, ruseci barijere nasledjenih zabrana. To je pocetak oslobadjanja koje vodi kidanju konvencionalnih veza koje su sputavale mehanizme probudjenja. To je izlazak iz sveta gde je sve haoticno i ima svoje mesto odredjeno prema ego ogranicenjima i na osnovu povrsnih razloga i trenutnih osecaja. Od tog casa, u tom novom  stanju svesti  stupa se na Put koji se pojavljuje cim razum prestane da vodi ali zato intuicija preuzima cinioce saznanja.Tu, na tom putu, odvija se unutrasnji zivot pojedinca i pripremaju se svi nasi preobrazaji.

 Parafrazirajuci Hemesovu tvrdnju zapisanu na Smaragdnoj Tabli  koji kaze “ kako je dole tako je i gore i obrnuto da bi doslo do cuda jedne jedine stvari”, moze da se kaze da je sve sto je u nama kao i izvan nas,tu da bi se spoznala stvarnost. Za nas je vazno sticanje svesti o nasem istinskom ja, jer sa njim sticemo sigurnost u nasim  mracnim dubinama kroz koje nas vodi zelja da se ostvari potpuno oslobodjenje.

 Ako smo prihvatili da samospoznaja zahteva istovremeno svakodnevno delovanje u spoljasnjem zivljenju i stalno povlacenje u sebe,nase postojanje  nam vise ne izgleda kao niz koincidencija, vec kao novi nastavak dugog   putovanja usmerenog ka povratku duhovnom zavicaju ,osvajanju carstva  koje smo sami sebi obecali. Rad na sebi, tj. spiritualni razvoj, odrazava teznju pojedinca ka visem stupnju svesti i slobode kroz neprekidnu borbu  sa silama tame i destrukcije.

 Ljudi u celini nisu svesni delovanja nevidljivih sila u sadasnjoj stvarnosti,oni su samo piuni u kosmickoj igri,ciji ulog ne znaju i kroz zivot ih vodi neumoljiva drustvena uslovljenost,a njihova misljenja i dela samo su odraz potreba kojima su podcinjeni.  Oni koji vladaju ovim svetom teze usko odredjenim ciljevima.Ipak, iza te spoljasnje vidljive moci postoje oni malobrojni, koji, imaju drugacije,celovitije znanje i unutrasnju moc. Na njih duhovni tragaoci nailaze pod raznim imenima,u razlicitim kulturama koliko god da zadjemo u ljudsku istoriju,pa cak i dublje u nepoznatu proslost.

 Unutrasnja Staza o kojoj sam pisao tradicionalno je  mesto na kome se mogu sresti pripadnici tih tajnovitih grupa. Kljucevi misterija uvek su bili u njihovim  rukama i mada neprimetni od sveta imali su veliku moc nad vladajucim klasama. Znanje koje poseduju oni  ne prenose javno vec posredno ili neposredno zavisno od sticaja okolnosti, istorjskog trenutka,usmeravajuci  covecanstvo ka sledecem stupnju razvoja. Kakva je to bila tajna nauka skrivena u njihovim tajnim znanjima, koju su prenosili pod inicijacijskom zakletvom? Svakako da nije bila namenjena sirokim narodnim masama,neprosvecenim gospodarima i slugama, onima koji idu spoljasnjim putevima kroz zivot ne znajuci ili ne zeleci da znaju ,za postojanje unutrasnje Staze. Tek oni pojedinci  koje je bozansko providjenje  uzelo za ruku  i povelo da se odvoje od obicnog zivotnog puta i sire svoje granice, kad prodju iskusenja i predju prepreke, postaju tako duboko preobrazena bica koja ne zele da ikada vise  se vrate u ljudsku masu.Sa probudenjem dolazi i do promene svesti i svaki pokusaj da se saopsti iskustvo i spoznaja bivaju skoro nemoguci vec jedino sto se moze reci je nagovestavanje odredjenog usmerenja.

 Od svojih podcinjenosti zivotnim potrebama, ljudi nikad nemaju dovoljno vremena ni duhovne slobode da rade na razvijanju svoje svesti.Spolja gledano vreme oteto od egzistencijalnih poslova posvecuje se za opustanje i udovoljavanje  trenutacnim zeljama.Pa ipak, podsvest ljudske vrste odrazava stalnu teznju za nekim drugim saznanjima usmerenim ka duhovnosti, ka skrivenim znanjima  posvecenih. Medjutim, istorijski razvoj covecanstva obstruira spiritualni razvoj coveka.Ratovi, revolucije, politicki i religiozni interesi preprecuju se tom razvoju ali  covek i dalje uprkos mnogim preprekama nastavlja da traga za istinom o sebi.

 Problem nerazumevanja vaznosti covekovog pojavljivanja u ovome svetu je odskocna daska  spiritualnog razvoja, jer osvescivanje tog pitanja moze da dovede do revolucije u coveku, do unutrasnjeg preobrazaja. Ljudska predstava o coveku, ovoj planeti, svemiru,toliko je ogranicena da izvan toga vidi samo mrak nepoznatog i neshvatljivog. Duhovno nasledje predaka odavno se pretvorilo u vestacko odrzavanje izgubljenih tradicija. Zato si i desava da spiritualni tragaoci koji su rodjeni na zapadu,tragaju za istinom istrazujuci druge tradicije, koje otkrivaju drugacije predstave o svetu i otkrivaju konkretne sisteme spiritualnog razvoja. Ova potreba je zakon ljudske  evolucije i  oni koji teze samospoznaji se dovijaju raznim nacinima da bi pronasli i krenuli putem u srediste samog sebe.

Kada sam posle dosta godina pozeleo da objedinim i sintetizujem svoje znanje i steceno iskustvo imao sam nameru da od nekoliko tradicija izgradim sistem objedinjen njihovim zajednickim osobinama.Prvobitno sam planirao da sistematski povezem tajna ucenja Indije, Kine, Tibeta, Starog Egipta ali kad sam krenuo u taj rad ,poceo sam neocekivano da otkrivam sve dublje i dublje korene nekih jos drevnijih tradicija nastalih u nepoznatoj proslosti ove planetea i ciji su unutrasnji ezotericni mehanizmi predstavljali temelje  poznatih duhovnih tradicija. I mada su   razlicite ljudske rase razvijale  svoje vlastite spiritualne sisteme njihova povezanost je ocigledna u njihovoj sustini koja podrzava jedistvenost primordijalne, prvobitne tradicije. Medjutim, jedan od najvaznijih problema koji su sputavali dolazak do izvora duhovnosti u ovome svetu jeste sto su religiozna shvatanja duhovnosti davala  prvenstvenu vaznost, njihovim osnivacima,geografskom mestu i drustvu u kome su nastale. Kad na to dodamo i  ne mali broj duhovnih istrazivaca koji su zalutali sa pravoga kursa  takodje objasnjavajuci duhovne tradicije sredinom gde su nastale onda je razumljivo zasto je klupko Tradicije  veoma tesko razmrsiti.

 Radoznalost ljudskog duha podstaknuta je dosadom jednolicnosti zivota, svakodnevnice sastavljene od vecno istih desavanja koje cak ni moc stvaralastva maste  nije mogla da u potpunosti ukloni. Duhovni Razgovori,  i citanje srodnih  knjiga ako se ne pretoci u praksu  neminovno dovodi do zasicenosti. U covekovoj prirodi je da ga na duhovno traganje  pokrece energija  koja dolazeci iz tajnovitih kosmickih izvorista struji u njegovim dubinama.   Od samog svog rodjenja, mi zapocinjemo svoju svetovno duhovnu  avanturu koja ubrzo pocinje da se odigrava sa teskocama zbog unutrasnjeg otpora i sukoba sa spoljasnjim okruzenjem koje cini sve da sputa nas  razvoj i oslobadjanje iz nevidljivog ropstva.

Na zalost u iluziju smisla  postojanja, bicemo upleteni vec u prvim godinama ovozemaljskog zivota kroz prilagodjavanje spoljasnjim navikama, koje ce nas  kako odrastamo ukalupljivati u sablon drustvenog sistema kojem cemo  docnije  ceo zivot robovati.

Osim, ukoliko nesto ne uradimo po tom pitanju… A to je da krenemo da osvescujemo uzroke patnje koja nastaje onog trenutka kad pocnu da nam guse zelju za saznanjem koja nastaje iz nasih unutrasnjih potreba. Iz te patnje nastaje ceznja za drugim zemljama, drugim nekim ljudima, drugim nekim boljim  svetom. Iz te patnje,… nastaje unutrasnji zov, koji radja pobunu, zelju za  bekstvom koja uoblicava potrebu za oslobodjenjem i kontaktom sa onima koji poput nas idu ka istome cilju.

Moderna duhovnost

 

Kad se dobro razmisli,nema niceg kompleksnijeg od vekovne potrebe ljudi da skrecu paznju na sebe. Tako ni oblasti duhovnog nisu izuzetak i ljudima sluze da se istaknu,da se uz nesto truda zasene citaoci sa zeljom  da se privuku ili cak ocaraju. Ali, ima tu i neceg malo dubljeg.Tako sve modern spiritualne price, sluze da prikrivaju dosadu prosecnog zivljenja.  Medjutim,nikakav se znacajan ljudski preobrazaj  ne moze ocekivati bez korenitog spiritualnog razvoja.

Odkako je sveta i veka,nacin na koji tragalac na unutrasnjoj stazi dolazi do svoje duhovnosti i uoblicava svoju teznju objasnjava zasto je oblast podsvesnog mesto koje daje mogucnost opstenja sa svim ljudima koji su u potrazi za samim sobom.

Svaki pojedinac pronalazi svoj karateristicni  stav prema duhovnosti.Ali,od kako je  u moderno vreme internet postao deo nase svakodnevnice, ljudi su poceli da se upoznaju,zblizuju,i razmenjuju svoja interesovanja na nacin koji  zaobilazi nekadasnja pravila upoznavanja  ili dolaska do svojih interesovanja i ciljeva. Nekad  smo jedni druge procenjivali po utisku koji smo sticali kroz postepen pristup,neposredan susret,direktan razgovor.Danas, donosimo svoja misljenja i zakljucke o nekome ili necemu preko tastature i monitora  a da osobu sa druge strane nismo stvarno upoznali.

Moderan vid komunikacije neminovno je uticao i na covekov pristup duhovnosti. U proslosti, duhovne stvari  su bile svete stvari. Danas, svako moze da tipka i ispisuje sta mu je drago bez osecanja postovanja koja se vezuju  za ova pitanja zbog cega skoro svaka prica na temu duhovnosti predstavlja samo odjeke dubokih unutrasnjih ljudskih potreba. Zbog toga se danasnje duhovno tragalastvo  vecinski pretvorilo  u verbalna prepucavanja, sukobe misljenja ili prijatna caskanja  gubeci malo-pomalo svu svetost.

Kad umesto konkretnog rada na sebi covek predje na modernu internet duhovnost, neminovno dolazi do prelazenja  od svetog u svetovno cime ucenje posvecivanja gubi svoj prvobitni znacaj. Ipak, nije sve  otislo dovraga.Savremeni  uslovi zivota mada omogucavaju veliku brzinu komunikacije ne uticu bitno na promenu ljudskog reagovanja.

Tajna posvecenog pristupa i sadrzina tradicionalnih duhovnih ucenja dobro je bila poznata drevnim duhovnim cuvarima koji su znali kako da sacuvaju povereno im spiritualno blago.Tajna se cuva i otkriva sama. Uvek je bilo I bice tako.

Pojedinacno proucavanje duhovnosti je fenomen skorijeg datuma.Prenosenje  tajnih ucenja Istoka na Zapad, otvorilo je puteve individualnom proucavanju spiritualnih sistema i tradicija.Duhovnost je dugo bila oblast  koja je pripadala samo drustvenoj “eliti”, svestenicima i malobrojnim grupama onih koji su “upravljali  ljudima”.Njihovo sveto znanje bilo je pre svega poznavanje tajnih nauka. Danasnji razvoj informacionih/komunikacionih tehnologija  drasticno je izmenio uslove(sa)znanja i stice se utiska da je na izvolte,sve sto nas interesuje da saznamo. Ovakvom pristupu  jos bi moglo I da se progleda kroz prste.Ali, ima jedna druga stvar, a to je da savremeni duhovni tragaoci prave ozbiljnu gresku  zbog teznje da duhovnost svedu na svoja licna objasnjenja-kao da duhovnost nije slojevita istina. Zato svako/svacije objasnjenje predstavlja samo delic mozaika,delimicnu istinu.

Svaki ozbiljan tragalac na stazi zna da je  je iznosenje, tj. dostupnost  “tajnih znanja” uglavnom samo varka da bi se zaveli  nedostojni istrazivaci i duhovni foteljasi. Vremenom, to je dovelo do pojave svega i svacega u duhovnosti.Zbog cega izmedju  onog sto je pravo i onog laznog  postoji stalna interakcija. Kada kazemo “lazno” to ne znaci da je nesto prosta izmisljotina vec da je nesto nastalo iz netacno prenetih i nesrazmerno uvelicanih cinjenica zahvaljujuci dostupnosti spiritualnim saznanjima.

Oni koji se ozbiljno bave  spiritualnim uzdizanjem treba uvek da imaju pred ocima da je duhovnost  povezanost izmedju unutrasnjih potreba naseg bica i tajanstvenih ispoljavanja kosmickih sila.Do kontakta izmedju traganja i pronalazenja dolazi kad se posle izvesnog svesnog usmerenja,dogodi, da naidje, “samo od sebe,” ono za cim smo tragali, mada se ostvarenje toga ne da logicki objasniti.Do odnosa naseg unutrasnjeg ja i njegove potrebe za spoznajom sebe dolazi kad je  neka spontana situacija bas ono sto je bilo potrebno da se dogodi.  Biti svestan toga znaci posedovati jedno posebno stanje svesti.To razumevanje –je odredjeno razumevanjem zivljenja.Ziveti tako znaci prevazilazenje granica  izmedju svoga ja i spoljasnjeg sveta. Na zalost, porodicno usmerenje i drustveno opste prihvacena verovanja i saznanja menjaju ovaj  dozivljaj nas samih i sveta. Sa odrastanjem  covek postaje otudjen od samoga sebe.Njegovo spiritulno  sazrevanje se zaustavlja, unutrasnje veze se prekidaju i covek postaje samo jos jedno zemaljsko bice medju mnostvom drugih okrenuto spoljasnjem svetu.

Izbeci takvoj sudbini mogu samo oni pojedinci  koji su privrzeni teznji za samospoznajom, koji znaju da bi se covek probudio iz zemaljskog sna treba raditi na tome. To podrazumeva ulozen trud,i energiju a ne tracenje vremena sedenjem pred kompjuterom. Taj rad na sebi, u kome sebe  I svoje vreme posvecujemo svome spiritualnom razvoju vremenom daje snage i znanja, koji korak po korak rastu sa godinama i rzvijaju svest o nasem istinskom ja, suprostavljajuci se tako nasem ponovnom zarobljavanju u ovome svetu. Tako covek sledi svoju kosmicku putanju, nastavljajuci   da oslobadja svoje duhovno bice a ne da ga iznova,  dolaskom u ovaj svet porobljava zbog laznog ja i njegove egocenricne svetovne licnosti.

Usuditi se je neophodan uslov za probijanje vestacki nametnutih ogranicenja jer svesna namera uspostavlja izmedju nase licnosti i Sopstva one veze koje je um prekinuo. Uci u borbu sa razumom nije ni malo jednostavan i naivan poduhvat. Kad um oseti da se okrecemo protiv njega,, da se pocinjemo udaljavati od uobicajenih predstava odbacujuci ulogu gledaoca  koji samo posmatra  stvari na zivotnoj pozornici, zapocinje borba  duboko u nama za nase oslobodjenje.

Zato postoje duhovne tradicije,na njima je da u nama izazovu-da kresnu spiritualnu iskru i rasplamsaju sveti plamen Gnoze cije mesto nije na oltarima spoljasnjih svetilista  vec duboko u nasem unutrasnjem hramu, jer tu su kapije misterija.

UNUTRASNJA STAZA

Tekst  ove vrste ima za cilj da koristi svesno smisljenoj nameri i njegova vrednost postoji  samo kad je direktno iskustvo pisca  pretoceno u njegove reci, jer licni dozivljaj  je jedino sto covek moze potpuno da oseti. Spoj tradicionalnog i modernog pristupa, ima za cilj da ostvari sinteticko razumevanje duhovnog razvoja i da danasnjeg coveka uvede u to znanje unutrasnjeg preobrazaja  u njegovom (najrazvijenijem) izvornom obliku.

U mojim tekstovima koji nisu gotova jela, reci kriju osecajne ispovesti gde duhovna iskustva svedoce o teznjama srca.Neki citaoci  kazu da u mojim recima pronalaze snagu podsecanja osecajuci kako u njima odzvanjaju odjeci prohujalih zivotnih iskustava. Ipak,ja cu ostati pri tome da moje reci ,pravo govoreci, prilicno zagonetno  predstavljaju nesto nalik na putokaz koji  odvaja i vodi izvan utabanog zivotnog  puta, koji , na zalost, predstavlja neizbeznu sudbinu vecine.

Kad kazemo unutrasnja staza ovim izrazom oznacavamo spiritualnu praksu kao sto imenice u mislima zamenjuju stvari i bica. Iako pridevi nekada doprinose boljem razumevanju imenica uz koje stoje , ponekad  u mnogome otezavaju njihovo razumevanje.Tako je pridev “spiritualan”(duhovan) izgubio  svako zncenje usled suvisnog mesanja sa drugim superlativima.Imenica je, suprotno,sacuvala svoju snagu znacenja. Tako, unutrasnja Staza odrazava skup izuzetnih i nesvakidasnjih pojava koje predstavljaju osnovne vodjice samorealizacije.Kada se zakoraci unutrasnjom stazom, kad se probije prva ego prepreka, svest se ubrzo fokusira na istrazivanje neznanih delova coveka i nepoznatih vidova stvarnosti; ona se ne zadrzava vise na spoljasnjem i povrsnom koje ljudima predstavlja sferu zivljenja. To je pocetak budjenja, cepanja vela iza koga je jedna nepoznata stvarnost i prava istina o coveku.

Na unutrasnjoj stazi putokazi nisu lako vidljivi,medjutim osecanje koje izaziva kad krenete njom, izaziva neki nametljiv osecaj koji ukazuje da je bas to pravac u srediste sebe, u Sopstvo.

Na unutrasnju stazu ne ocekujte da cete uci drzeci u ruci svezanj kljuceva,kao sto bi to ucinio agent za kupo-prodaju nekretnina ,kada bi vas poveo u razgledanje.Takodje, ne ocekujte,da cete ako pokusate nasumice  uci na nju moci da pronadjete vredno duhovno blago. Umesto toga,  mozete se  dokopati samo kakve bizuterije ne primecujuci drago kamenje tamo gde jeste.

Uci kroz kapiju koja je za mnoge beznadezno zatvorena, moguce je tek kada dodje cas, za koji budite sigurni da je unapred odredjen. Taj cas obelezava trenutak pristanka da duhovno traganje odgovori na teznju tragaoca. U tom casu dolazi do sklada izmedju istrajnosti vaze teznje i ritma univerzuma.Kad se predje prag i stupi na unutrasnju Stazu,svako ce poci tamo kuda ga usmeravaju njegova predodredjenja i ozbiljnost njegove posvecenosti.

Mnogi nas znakovi cekaju kada krenemo stazom;pomocu njih vraticemo u duhovni zivot svoje usnulo bice. No,vecina spoljasnjih putokaza koji pokazuju pravac dolaska do unutrasnje staze,oznacavaju samo prilazne pravce. Mnoga dela koja se odnose na dolazak do unutrasnje Staze,opisuju prilazne puteve Stazi, sto moze da zbuni, jer se Staza moze doziveti tek posto se na nju stupi i savladaju iskusenja.

Kada citate one koji iznose svoja iskustva, zaista je istina da se mozemo sporazumeti  samo sa onim koji vec ima znanje i koji prenosi stvari na osnovu sopstvenog iskustva.Medjutim, verujem da je svako u svom traganju dosao do izvesnih otkrica koja drugi ne pominju. Svako ko je primenio u praksi svoj spiritualni razvoj za razliku od spiritualnih teoreticara, shvata da raznovrsnost spiritualnih puteva ka saznanju postoji zato sto se ljudi koriste razlicitim sredstvima  da bi dosli do istog cilja.  Saznanje se ne da izdvojiti od nacina kojima se do njega doslo. U svakom slucaju, kada krenete sa praksom na unutrasnjoj stazi vasa iskustva bice razlicita od vecine onoga sto ste procitali ili culi. Takodje uzmimo u obzir da vreme u kome zivimo  razlikuje se  od proslosti, sa razvojem ljudske rase, iste istine izrazavaju se na drugacije,posebne nacine. Tako da u ovom vremenu, dolazi do novog duhovnog izrazaja  prilagodjenog danasnjim uslovima savremenog coveka.

Otkrivanje unutrasnje staze,izaziva u coveku zanos otkrica i nelagodu, jer bi hteo sa sigurnoscu da ide  njom, medjutim, samo otkrice staze na samom njenom pocetku jos uvek se mesa  sa nizim dozivljajima iz spoljasnjeg sveta koje slatkorecive varke i lazna podrazavanja mogu da izazovu.Ali, ako je tragalac spreman,  intuitivno pravi razliku izmedju laznog i pravog, i to je njegova kljucna osobina.Takav pojedinac zna  da na unutrasnjoj stazi postoji zatvorena kapija  koja vodi duhovnom blagu i ona druga kapija iza koje nema nista  i do koje dovode samozavaravanja i osecajna neuravnotezenost nastali pod teretom uslovljenih vlastitih navika  koje neopreznom tragaocu mogu da zavaraju budnost i odvedu ga u jos vecu iluziju. I posto to govorim iz licnog iskustva, treba korak po korak,proveravati sopstveno napredovanje i suocavati zatim svoje spoznaje  sa mudroscu zivljenja.

Nasi koraci na unutrasnjj stazi lice na saznanja iz kojih se gradi  iskustvo.Koracajuci stazom covek sam sebe posmatra, postaje svedokom koji  kao da gleda u nekog drugog. Covek mora da se nauci da se prepozna u razlicitosti sebe, svog unutrasnjeg ja  od svoga spoljasnjeg  ja. Da bi se JA spojilo  sa SOBOM potrebni su spiritualna zrelost i napor  samospoznaje. Jer, na stazi um zalazi u niz uznemirujucih misonih tokova i pitanja pokusavajuci od logike te verne sluskinje da dodje do odgovora.Unutrasnja staza je kao ogledalo pred kojim se pitamo o pravoj prirodi stvarnosti. Ta zagledanost u sebe  vodi nas u srediste, u najdublje jezgro naseg bica, do mesta u kojem nasa licnost se rastvara u tajni vlastite sadrzine,ulazeci tako u dimenziju cija svojstva I osobenosti su suprotna svojstvima i osobenostima opipljivog sveta.

Kad prekoracimo prag , iza prijatnosti,radoznalosti, svih uzbudjenja koja nam pruzaju ezotericne price,iza zelje da se razonodimo i potrebe da makar privremeno zaboravimo svet u kome smo zarobljeni,iza osecanja prijatnosti ili cak mozda  strahova, pravi cilj unutrasnje staze je istrazivanje i saznanje o sveopstoj stvarnosti koja je u neraskidivoj vezi sa nasim istinskim ja.

Da bi se prodrlo do izvora tajne koju svako od nas  predstavlja,  trebamo pronaci nevidljivu, unutrasnju  Stazu. Da bi  dosli do nje moramo prestati da  prihvatamo  nesto sto je obmana za istinu i potraziti put koji vodi do naseg pravog ja.

Konekcija

Ima onih koji kazu da je spiritualno Probudjenje posledica  spoznaje koja nastaje  kad se izadje iz neznanja i da su zato reinkarnacije  spiritualni proces  koji nastaje  kao posledica  neznanja, nastalog iz nemoci da se sagleda vlastito pravo ja/Sopstvo(Atman).

Da bi doslo do duhovne probudjenosti, mora doci do saznanja Ko sam Ja? Da bi osoba dosla do tog saznanja potrebno je da prvo dostigne stanje duhovne zrelosti jer bez toga nema  nikakvog probudjenja.

Malo ko to shvata, ali do duhovne zrelosti dolazi se stazom silaska u vlastiti mrak  koji moze osvetliti jedino unutrasnja vatra posvecenog tragaoca. Spustanje u vlastitu tamu deluju tako sto budi tragove  slutnji povezanih sa dogadjanjima u proslom ili proslim zivotima, koji su analogni nasim delatnostima  koje izazivaju aktuelne dogadjaje i   spiritualna interesovanja u sadasnjoj inkarnaciji.

Tri stadijuma spiritualno alhemijskog procesa: nigredo, albedo i rubedo predstavljaju etape  dolaska do unutrasnjeg sredista u coveku koje je sediste Bica,.  U  Indiji  posveceni su ga (Atman) prikazali  simbolom  lotosa ,srednejvekovni misticari  otkrili su njegov symbol u rosi mistici. Bilo kako bilo,izmedju spoljasnjeg ja i unutrasnjeg ja nema svesnih aktivnosti, potrebna je poveznica koja ce povezati  svakodnevu svest sa dubinama bica. Poveznica moze biti,  pisanje duhovnog dnevnika, introspekcija,susret sa nekom posebnom osobom. Sa ovim indirektnim nacinima, ulazimo u nepoznatu dimenziju svoje stvarnosti

U tom mraku nepoznatog  izmedju coveka i njegovog istinskog bica  postoje iskustva natalozena proslim zivotima  koja cekaju da se stupi u svesniju vezu sa njima. Medjutim, ta iskustva nikakvom silom osim  posvecenim putem napredovanja  ne mogu  biti odgonetnuta.Svaki drugi nacin upucivanja u srediste sebe izazvao bi psihicku katastrofu.

U trenutku kad dodje do osvescivanja istinskog ja,Budjenje moze da bude direktno, snazno,uzviseno. Onaj ko je sebe probudio, u takvoj osobi nastaje  spoznaja koja izaziva spustanje moci (shaktipat) i dovodi do direktnog iskustva istine. Takva spoznaja nastaje sama, nezavisno od bilo kakvog dotadasnjeg znanja i prakse.

Neke stvari na stazi spiritualnog razvoja potrebno je prosto prihvatiti bez pokusaja razumevanja da bi smo ih iskoristili za svoj razvoj.  Samo razumevanje, uvid, doci ce samo po sebi kad budemo spremni za njega.

Svesnost postojanja

U sadasnjoj fazi evolucije ,moderno doba prevazislo je stare duhovne puteve i savremen covek treba da potrazi nove puteve koji vode direktnom iskustvu istine.Bezvremena mudrost ne govori vise starim nacinima prenosa vec se izrazava kroz one pojedince u kojima dominira nasalomljiva teznja da postanu slobodna bica.
Biti slobodan je potreba koja ima svoj koren u nesvesnom sa kojim se covek moze povezati pazljivo samospoznajom, odnosno davanjem na vaznosti onome sto se naziva rad na sebi.Uticaj samospoznaje uzrokuje sirenje granica sto dovodi do specificne promene svesti kao preduslova za integraciju licnosti koja je neophodan uslov za sjedinjavanje sa kosmickom svescu. Covek ma koliko bio drustvena jedinka , u svojoj sustini kao duhovno bice , ima svoj jedinstven Put,koji je samo njegov, i koji je cak i karmicki odredjen. Ukoliko pojedinac zbog nagonskih sila kojima je povezan sa svojim okruzenjem ne pronadje taj Put ili skrene sa njega, neminovno za posledicu ce imati sukobavljavanje sa samim sobom ili sa drugima.
Mnogi ljudi svoju duhovnu prazninu teze da ispune interesom za spiritualne sisteme i tako vrlo lako postaju plen agresivne duhovnosti koju sprovode oni koji uzrok svih ljudskih problema vide u svemu spoljasnjem.Koliko izbegavanje duhovnog tragaoca da se suoci sa Istinom moze biti pogubno mozemo jasno videti u susretu sa vecinom takozvanih spiritualnih prakticara koji su postali neuroticari izbegavajuci da savladjuju svoje vlastite barijere i tako sve dublje zarobljavaju sebe od strane svoga laznog “ja”. Samo kroz probijanje vlastitih prepreka i savladjivanjem unutrasnjih otpora omogucice coveku da se priblizi svom Istinskom Bicu. I to priblizavanje upravo je proporcionalno prosirenju svesti pojedinca. Ovo suocavanje je Put do otkrivanja i izvrsavanja svoje istinske Volje.To je Put koji covekovu svest dovodi , pre li kasnije , do kosmicke svesti.
Vrednost naseg postojanja zavisi od nase svete obaveze da budemo ono sto stvarno jesmo
Biti bilo sta drugo je cisto ropstvo.

Traganje

Da bi se razumeo pojam  (duhovnog) Puta,moramo objasniti smisao Traganja.

Izraz Traganje  odnosi se na Covekovu teznju da dodje do spoznaje zasto postoji.  Kvalitet Traganja zavisi od nase Percepcije sveta u kome smo.U  praksi bazicna percepcija koja nam omogucava kontakt sa spoljasnjim svetom je vidno posmatranje. Culo vida nam omogucava da opazamo svet oko sebe.Ali to sto vidimo u spoljasnjem svetu  nam daje samo jednu  predstavu  o njemu jer ono sto odredjuje  nasu vidnu percepciju je interpretacija  naseg Uma koji percepira samo ono sto je objekat njegove paznje.

Ako  hocemo da krenemo u  traganje za istinom moramo da podignemo percepciju na visi,intuitivni nivo koji nam omogucava ulazak u neposredan unutrasnji kontakt sa dozivljajem naseg traganja. Slediti i postovati vlastitu intuiciju je neprocenjiva vrlina  onih koji se prepustaju unutrasnjem glasu da ih vodi i ne ispituju mu razlog, nego ga dosledno prate u nepoznato, ne obaziruci se na sve  do tada.

Samo stanje Traganja na intelektualnom, nivou nije shvatljivo jer Traganje inicira pocetak procesa Preobrazaja u pojedincu  koji je  sazreo za unutrasnje probudjenje.

Probudjenje predstavlja inicijalni nivo koji nas  postavlja izmedju ljudskog i Bozanskog  stanja.To je put spiritualnog Ratnika, Heroja koji vlastitim naporima, preko  razlicitih iskusenja i zadataka  osvaja Sanctum Regnum.

Mudraci su znali gde se nalazi Put-u nama. Trebamo osvestiti svoje unutrasnje bice, i progledati kroz njegovo oko , ono je nasa  veza izmedju trenutka i vecnosti, kapija koja otvara jednu drugu stvarnost  i uvodi nas u nju. Ipak, treba znati da stupanje na Put nije samo unutrasanja  vec sveobuhvatna psihofizicka transformacija. Proces preobrazaja je neprijatan i naporan. Svako odvajanje od, starog, poznatog,naviknutog nije lako a svaki korak koji dovodi do stupanja na Put pa i onaj najmanji, je zahtevan. 

Upornost I izdrzljivost  su glavni oslonci duhovnog tragalastva na kojima se izgradjuje novo ja kome je potreban cvrst oslonac  u svesnosti sve dok  odvajanje od starog  ja nije zavrseno.