O patnji i radosti.

 

Svako ima sopstvenu  nekakvu prestavu o svome cilju u zivotu. Covek ide zivotnim putem u skladu sa  shvatanjem odredjene ideje  o tome sta je smisao zivota i tesko dopusta da njegova uverenja mogu biti poljuljana. Medjutim, vecina ljudi  ne priznaje svoje neznanje o principima koji leze iza njihovih verovanja i ubedjenja.Da je moguce na bilo koji nacin razmisljanjem ili ma kojim naporom intelekta  otkriti uzroke naseg fizickog postojanja  i svrhe  zivota ljudi bi drugacije gledali na  sebe  i ovaj nas svet. Sagledati  kosmicku slagalicu je neizvodljivo dok se ne otvore unutrasnje oci. Do tada, u svakom coveku postojace samo nejasna svest da  u ljudskom zivotu iza posledica postoje nevidljivi  uzroci.  

Jedna od najnemilijih pojava u covekom zivotu je patnja. Ono sto je karakteristicno za patnju je  da nas uporno prati kroz zivot, ali nas ostavlja na miru taman toliko  koliko je potrebno da se ne bi rastavljali od njega.Ono sto je na prvi pogled cudno jeste da ne postoji  nijedno stanje zadovoljstva toliko dugo u zivotu da patnja ne dodje kad tad na red.Sta je to sto nam je ostavilo u amanet kao ljudskim bicima to osecanje nespokojstva sto izaziva dusevni bol? Da li je patnja uciteljica koja kroz  nemir i bol koji izaziva u nama stiti coveka od neceg nepoznatog, od iluzija za koje se vezujemo, od zabluda  koje dobijamo preko telesnih osecaja zadovoljstva-da jednom recju budemo radosni zbog fizickog postojanja. Mnogo puta mi je postavljeno pitanje koje priblizno glasi: Ako je osecaj ono sto cini nase zadovoljstvo i patnju a zivot beskrajni niz  osecanja, da li je izbavljenje od patnje  moguce  odbijanjem da osecamo tj. da sebi uskratimo svaku vrstu osecanja. Moje misljenje je da to niko, nije u stanju da ucini. Sama cinjenica da ljudski rod i dalje nastavlja da zivi, jasno dokazuje da covek  ne zeli da se odrekne svoje zelje da postoji u fizickom zivotu. Tesko je zamislivo da bi neko bio zadovoljan sa onim sto ostaje ako bi se odrekao onog sto ga cini covekom.Ziveti u takvom stanju,  ne bi imalo nikakvog smisla.Ono sto  bi imalo, je nastojanje da se razotkrije  sam uzrok patnje ili radosti. Da je to neizdrzljiv osecaj  po ljudski rod , nas odavno ne bi vise bilo-Izumrli bi kao vrsta.Zato je pravi pristup meditacija  na osecanja patnje  i radosti i uvid u to sta se krije iza zivotnih bolova  i zadovoljstava.

U nama postoji svojevrsna dvostruka priroda, u njoj dve kosmicke sile, grubo govoreci, Tama i Svetlost usmeravaju  nase zivote.Silazak u sopstveni mrak nije uopste lak poduhvat.Kada zakoracimo u njega pocinje ljuscenje,odvajanje od laznih identifikacija.Vec na prvom koraku javlja se dusevni bol sto nas razdire,jer  se cini  da se poznata zivotna staza prekida, da smo se nasli na bojnom polju koje mora da se prodje po svaku cenu.Povlacenja nema, jedina opcija je napred, u proboj do zavrsetka bitke. Sticanje  ovog stanja  znaci preziveti  prolazak kroz svoj mrak, u kome kad se nadjemo naizgled sve poznato nestaje.To je tako  u svakom samoproucavanju,u svim dubokim  iskustvima ljudske prirode.Ponekad je tokom takvog perioda, zivotna staza  posuta  manjim ili vecim trnjem, iskusenjima koja izgledaju kao prepreke na nasem putu.Patnja, tuga, gubitak svega sto se volelo i cenilo,uzdizu se pred uzasnutom dusom i iskusavaju je u raznim situacijama.Tako se  unutrasnji ispiti potvrdjuju  u spoljasnjem shvatanju misterije zivota.Tako se i mi dokazujemo, da smo pravi ili da smo umisljeni tragaoci i istrazivaci.

Kada  tamni deo sebe jednom  stavite na svoje pravo mesto,otkricete da imate jednu veliku  snagu koje do tada niste bili svesni. Zahvaljujuci  ovoj snazi  bicete u stanju da izbalansirate odnos izmedju  tame   i svetlosti, izmedju vase patnje i radosti.To je ono sto coveku daje moc da  kljuceve oslobodjenja drzi  u svojim rukama.Zamislite samo kakvu moc  biste imali kad ne biste bili pod uticajem osecanja patnje ili radosti. To ne znaci odricanje od osecanja, vec bi to bio jedan poseban,svestan pristup , nacin na koji biste mogli da vam  ovi osecaji odaju vlastitu misteriju. Koliko nam je malo potrebno kada znamo da nas cilj nije u ovome svetu, a opet kako je to mnogo  sto se da lako zakljuciti bezbrojnim ponavljanjem fizickog zivota.Coveku je potrebno samo da razvije stanje svesti u fizickom postojanju koje ce biti spoljasnji oblik uzvisene duse.Ljudi su medjutim, skloni da se prevashodno  fokusiraju na svoje direktne, licne interese u ovome svetu.Put do konacnog  cilja vodi kroz  spoznaju, razvoj i osvajanjem slobode. Na ovom putu svaki covek mora da nauci svoju  lekciju  fizickog zivota.Za svoju patnju u materijalnoj egzistenciji ne mozemo kriviti „“vise“sile koje nas drze zarobljene u ovome svetu. Da nas nema ne bi ni one imale sta da rade, samim tim ni njih takve kakve jesu ne bi bilo. Njihova uloga nije da nas uniste, one to ne mogu jer je dusa vecna.Ono sto mogu je da nas vracaju u fizicki svet kao sto se narkoman vraca drogi jer sve sto zeli je osecaj koji mu daje opojna supstanca. Kada je covek, nesvestan, nezainteresovan za uzroke svoje fizicke egzistencije, njegov zivot se zasniva na osecajima koje zeli  a ako bi osecaji koji cine da se  osecamo zivi bili unisteni zivot bi postao isprazan, besmislen.

Suocavanje sa patnjom je teska i ponekad opasna stvar, kada covek nije svestan zasto pati, zasto ga taj neizdrziv osecaj tera  do krajnjih granica podnosljivosti, onda se poseze za pijanstvom, antidepresivima,narkoticima  a u najekstremnijim slucajevima, neki vide spas u samoubistvu. Pa ipak, ako bi individua samo stala i razmislila,ne bi li mozda to, taj hrabriji pristup, nacin resavanja patnje, bio da se to osecanje razume?

Vode zaborava su dublje od vode smrti i oni koji bi da se oslobode od ovoga sveta samodestrukcijom  u velikoj su zabludi da ce ih fizicka smrt spasti od ponovnog dolaska u ovaj svet. Dokle god karmicki zakoni rodjenja funkcionisu ljudska dusa se vraca u ovaj svet  dok ne ostvari svoj kosmicki zadatak. Mi smo zatocenici ovoga sveta  po sopstvenom izboru. Zato je Silazak u mrak uzdizanje u svetlost. Citava tajna je u tome.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s