Prelazak granice ogranicenja.

 

Duhovno znanje sazima sva ostala znanja ali ono najbitnije jeste, da  dovodeci u sumnju svedocanstvo uma, postavlja problem logickog razmisljanja. Da bismo dosli do istine o sebi moramo shvatiti mehanizam spoznaje i preci granice zdravog razuma. To nas navodi na trazenje tajnih prolaza ka onostranom. Videti tajni prolaz moze onaj ko sa ociju ukloni natalozenu prasinu vlastitih navika i ubedjenja. Na duhovnom putu bilo bi veoma nepromisljeno  kada bi  proizvoljno razdvajali oblast vidljive, fizicke  stvarnosti od nevidljive, metafizicke stvarnosti. Paradoksalno je da sto covek vise siri svoje spoljasnje znanje, to je veci stranac u svom zivotu.

 Ono sto coveku nedostaje da bi poput Alise usao iza ogledala  to je unutrasnji preobrazaj a ne pamet i cista  inteligencija. Ici stazama koje vode skrivenom sredistu naseg istinskog ja zahteva hrabrost,strpljivost,dar intuicije,dobar balans. Da bi se dospelo do Sopstva, onaj ko zeli  da dodje do istine, mora svoje predstave o sebi,zivotu i svetu da oslobodi od predrasuda i zabluda kojima se racio napaja. Mora zameniti takozvane moralne vrednosti osecajnim vrednostima, pravazilazeci tabue, ruseci barijere nasledjenih zabrana. To je pocetak oslobadjanja koje vodi kidanju konvencionalnih veza koje su sputavale mehanizme probudjenja. To je izlazak iz sveta gde je sve haoticno i ima svoje mesto odredjeno prema ego ogranicenjima i na osnovu povrsnih razloga i trenutnih osecaja. Od tog casa, u tom novom  stanju svesti  stupa se na Put koji se pojavljuje cim razum prestane da vodi ali zato intuicija preuzima cinioce saznanja.Tu, na tom putu, odvija se unutrasnji zivot pojedinca i pripremaju se svi nasi preobrazaji.

 Parafrazirajuci Hemesovu tvrdnju zapisanu na Smaragdnoj Tabli  koji kaze “ kako je dole tako je i gore i obrnuto da bi doslo do cuda jedne jedine stvari”, moze da se kaze da je sve sto je u nama kao i izvan nas,tu da bi se spoznala stvarnost. Za nas je vazno sticanje svesti o nasem istinskom ja, jer sa njim sticemo sigurnost u nasim  mracnim dubinama kroz koje nas vodi zelja da se ostvari potpuno oslobodjenje.

 Ako smo prihvatili da samospoznaja zahteva istovremeno svakodnevno delovanje u spoljasnjem zivljenju i stalno povlacenje u sebe,nase postojanje  nam vise ne izgleda kao niz koincidencija, vec kao novi nastavak dugog   putovanja usmerenog ka povratku duhovnom zavicaju ,osvajanju carstva  koje smo sami sebi obecali. Rad na sebi, tj. spiritualni razvoj, odrazava teznju pojedinca ka visem stupnju svesti i slobode kroz neprekidnu borbu  sa silama tame i destrukcije.

 Ljudi u celini nisu svesni delovanja nevidljivih sila u sadasnjoj stvarnosti,oni su samo piuni u kosmickoj igri,ciji ulog ne znaju i kroz zivot ih vodi neumoljiva drustvena uslovljenost,a njihova misljenja i dela samo su odraz potreba kojima su podcinjeni.  Oni koji vladaju ovim svetom teze usko odredjenim ciljevima.Ipak, iza te spoljasnje vidljive moci postoje oni malobrojni, koji, imaju drugacije,celovitije znanje i unutrasnju moc. Na njih duhovni tragaoci nailaze pod raznim imenima,u razlicitim kulturama koliko god da zadjemo u ljudsku istoriju,pa cak i dublje u nepoznatu proslost.

 Unutrasnja Staza o kojoj sam pisao tradicionalno je  mesto na kome se mogu sresti pripadnici tih tajnovitih grupa. Kljucevi misterija uvek su bili u njihovim  rukama i mada neprimetni od sveta imali su veliku moc nad vladajucim klasama. Znanje koje poseduju oni  ne prenose javno vec posredno ili neposredno zavisno od sticaja okolnosti, istorjskog trenutka,usmeravajuci  covecanstvo ka sledecem stupnju razvoja. Kakva je to bila tajna nauka skrivena u njihovim tajnim znanjima, koju su prenosili pod inicijacijskom zakletvom? Svakako da nije bila namenjena sirokim narodnim masama,neprosvecenim gospodarima i slugama, onima koji idu spoljasnjim putevima kroz zivot ne znajuci ili ne zeleci da znaju ,za postojanje unutrasnje Staze. Tek oni pojedinci  koje je bozansko providjenje  uzelo za ruku  i povelo da se odvoje od obicnog zivotnog puta i sire svoje granice, kad prodju iskusenja i predju prepreke, postaju tako duboko preobrazena bica koja ne zele da ikada vise  se vrate u ljudsku masu.Sa probudenjem dolazi i do promene svesti i svaki pokusaj da se saopsti iskustvo i spoznaja bivaju skoro nemoguci vec jedino sto se moze reci je nagovestavanje odredjenog usmerenja.

 Od svojih podcinjenosti zivotnim potrebama, ljudi nikad nemaju dovoljno vremena ni duhovne slobode da rade na razvijanju svoje svesti.Spolja gledano vreme oteto od egzistencijalnih poslova posvecuje se za opustanje i udovoljavanje  trenutacnim zeljama.Pa ipak, podsvest ljudske vrste odrazava stalnu teznju za nekim drugim saznanjima usmerenim ka duhovnosti, ka skrivenim znanjima  posvecenih. Medjutim, istorijski razvoj covecanstva obstruira spiritualni razvoj coveka.Ratovi, revolucije, politicki i religiozni interesi preprecuju se tom razvoju ali  covek i dalje uprkos mnogim preprekama nastavlja da traga za istinom o sebi.

 Problem nerazumevanja vaznosti covekovog pojavljivanja u ovome svetu je odskocna daska  spiritualnog razvoja, jer osvescivanje tog pitanja moze da dovede do revolucije u coveku, do unutrasnjeg preobrazaja. Ljudska predstava o coveku, ovoj planeti, svemiru,toliko je ogranicena da izvan toga vidi samo mrak nepoznatog i neshvatljivog. Duhovno nasledje predaka odavno se pretvorilo u vestacko odrzavanje izgubljenih tradicija. Zato si i desava da spiritualni tragaoci koji su rodjeni na zapadu,tragaju za istinom istrazujuci druge tradicije, koje otkrivaju drugacije predstave o svetu i otkrivaju konkretne sisteme spiritualnog razvoja. Ova potreba je zakon ljudske  evolucije i  oni koji teze samospoznaji se dovijaju raznim nacinima da bi pronasli i krenuli putem u srediste samog sebe.

Kada sam posle dosta godina pozeleo da objedinim i sintetizujem svoje znanje i steceno iskustvo imao sam nameru da od nekoliko tradicija izgradim sistem objedinjen njihovim zajednickim osobinama.Prvobitno sam planirao da sistematski povezem tajna ucenja Indije, Kine, Tibeta, Starog Egipta ali kad sam krenuo u taj rad ,poceo sam neocekivano da otkrivam sve dublje i dublje korene nekih jos drevnijih tradicija nastalih u nepoznatoj proslosti ove planetea i ciji su unutrasnji ezotericni mehanizmi predstavljali temelje  poznatih duhovnih tradicija. I mada su   razlicite ljudske rase razvijale  svoje vlastite spiritualne sisteme njihova povezanost je ocigledna u njihovoj sustini koja podrzava jedistvenost primordijalne, prvobitne tradicije. Medjutim, jedan od najvaznijih problema koji su sputavali dolazak do izvora duhovnosti u ovome svetu jeste sto su religiozna shvatanja duhovnosti davala  prvenstvenu vaznost, njihovim osnivacima,geografskom mestu i drustvu u kome su nastale. Kad na to dodamo i  ne mali broj duhovnih istrazivaca koji su zalutali sa pravoga kursa  takodje objasnjavajuci duhovne tradicije sredinom gde su nastale onda je razumljivo zasto je klupko Tradicije  veoma tesko razmrsiti.

 Radoznalost ljudskog duha podstaknuta je dosadom jednolicnosti zivota, svakodnevnice sastavljene od vecno istih desavanja koje cak ni moc stvaralastva maste  nije mogla da u potpunosti ukloni. Duhovni Razgovori,  i citanje srodnih  knjiga ako se ne pretoci u praksu  neminovno dovodi do zasicenosti. U covekovoj prirodi je da ga na duhovno traganje  pokrece energija  koja dolazeci iz tajnovitih kosmickih izvorista struji u njegovim dubinama.   Od samog svog rodjenja, mi zapocinjemo svoju svetovno duhovnu  avanturu koja ubrzo pocinje da se odigrava sa teskocama zbog unutrasnjeg otpora i sukoba sa spoljasnjim okruzenjem koje cini sve da sputa nas  razvoj i oslobadjanje iz nevidljivog ropstva.

Na zalost u iluziju smisla  postojanja, bicemo upleteni vec u prvim godinama ovozemaljskog zivota kroz prilagodjavanje spoljasnjim navikama, koje ce nas  kako odrastamo ukalupljivati u sablon drustvenog sistema kojem cemo  docnije  ceo zivot robovati.

Osim, ukoliko nesto ne uradimo po tom pitanju… A to je da krenemo da osvescujemo uzroke patnje koja nastaje onog trenutka kad pocnu da nam guse zelju za saznanjem koja nastaje iz nasih unutrasnjih potreba. Iz te patnje nastaje ceznja za drugim zemljama, drugim nekim ljudima, drugim nekim boljim  svetom. Iz te patnje,… nastaje unutrasnji zov, koji radja pobunu, zelju za  bekstvom koja uoblicava potrebu za oslobodjenjem i kontaktom sa onima koji poput nas idu ka istome cilju.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s