Moc preobrazenja

U  ljudskim odnosima je sad vise nego ikad ranije potrebno vise stanje svesti koje odredjuje  kvalitet interakcije izmedju dve osobe. Ako jedno ljudsko bice koje nije svesno smisla svog postojanja pozeli da stupi u odnos sa drugim ljudskim bicem koje svesno radi na samospoznaji, onda  ukoliko takva osoba nije spremna da  se osvescuje svrha takvog odnosa je beskorisna.

Drugim recima, zasto bi  osobi koja produbljuje znanje o samome sebi i radi na svom oslobodjenju bio potreban neko koga ne privlaci da spozna samog sebe i ne oseca potrebu da radi na sirenju svoje svesti.

Zasto je vazno sirenje  svesti u odnosu izmedju muskarca i zene? Pre svega zato sto treba da  koristimo svest za kreiranje realnosti, i sto, sa povecavanjem svesnosti razvijamo neku vrstu duhovne ispravnosti koja probija prepreke koje nas sprecavaju da dalje napredujemo na Putu samooslobodjenja  To ne moze da uradi muskarac za zenu niti zena za muskarca. To ne moze da uradi  za vas ni spiritualni Ucitelj. Dakle, umesto nas to ne moze niko drugi da uradi.

Ono sto veoma komplikuje odnos izmedju  nas samih i drugih,  je da se ljudsko programiranje  najvise vrti oko ponasanja.

Od kad znamo za sebe, slusamo: “nemoj ovo, nemoj, ono”…

Pojam (po)gresno  je  manipulativna  zivotna kategorija.

Ljudsko shvatanje postenja se  veoma razlikuje od  duhovne ispravnosti

To sto nazivamo svojim greskama, u zivotu postoji samo da bi smo se dalje razvijali.

Pravi duhovni tragalac kroz  samospoznajni proces uci da dobar izbor u zivotu dolazi kroz iskustva koja dolaze na osnovu loseg izbora.

Uciti se na vlastitim greskama je process licnog razvoja. Uciti se na tudjim greskama je proces sticanja mudrosti. To su stepenice kojima se penjemo  ka visim stanjima svesti.

Kada ovo razumemo, bice jasno zasto zemaljski odnos izmedju muskarca i zene ne moze da donese stvarno ispunjenje, niti ce to ikada moci.

Da bi se pokrenuo proces preobrazaja  potrebna je ljubav. Ali ne ona, prizemna, ljubav zasnovana  na zeljama i potrebama coveka vec Ljubav kao moc univerzuma koja dolazi  sa sirenjem svesti.

Odnos izmedju zene i muskaraca je vazan iz razloga sto na jednom visem nivou svesti sluzi za licni razvoj i spoznaju sebe.

Muskarac i zena imaju moc da jedno u drugome  transformisu seksualnu i emocionalnu energiju u visu, kreativnu energiju evolucije.Medjutim, dokle god muskarac nema svest  uzdignutu do nivoa na kome moze da pobudi moc kosmicke ljubavi , nemoguce je da moze razumeti zasto zena kao njegova suprotnost postoji i koja je njena stvarna uloga u univerzumu.  

U odnosu prema sebi i drugima covek se oslanja  na uverenje da jedinu stvarnu sliku realnosti dobija kroz svojih pet cula. Svakoj osobi kojoj je stalo do samooslobodjenja treba da  je kristalno jasno da na ovom nivou postojanja nasa svest je ono sto je istinski realno i da sva nasa dela su samo posledica svesnosti,tj. nesvesnosti. U tom uvidu lezi stvarna moc covekovog preobrazenja.

Advertisements

Ili jesi ili nisi…

Vecina tragaoca na duhovnoj Stazi  nisu svesni postojanja  kosmickog zakona poznatog upucenima od koga nema izuzetka, koji glasi ovako: Dok nismo znali, moze nam biti oprosteno.Ali, jednom kad  krenemo putem samospoznaje i razumemo ono sto je neophodno potrebno da ucinimo sa svojim zivotom ako  odustanemo  i odreknemo se istine o sebi  u korist Ega, njegovih lazi i iluzija onda moc probudjenosti  postaje uzrokom  jos veceg ropstva.

Kad udjemo u svoju iluziju ono sto pronalazimo u njoj je praznina. Ona gleda kroz oci istine u svaku nasu laz, svaki nas strah, svako nase pretvaranje… i kome je stalo da se sa sobom sjedini u Jedno mora proci kroz prazninu. Ona je izvan prostora i vremena i od prirode njenog nistavila Ego bezi  u iluzornu , privremenu   materijalnu sigurnost jer u njoj jedino moze uzivati u svojoj laznosti. Covek koji udje  i prodje kroz iskustvo suocavanja sa prazninom , i pored svih svojih kolebanja, slabosti i nesavrsenosti   pronaci ce na izlazu svoje istinsko Ja koje prevazilazi svaki osecaj  i dozivljaj iluzorne sigurnosti. Taj prolazak, to iskustvo spoznaje Sopstva otvara kapiju evolucije svesti  kroz koju vodi  izlazak iz zarobljavajuce ljudske egzistencije.

Sve se u zivotu vrti oko izbora. Kad resavas raznorazne stvari sve je to pitanje izbora.  Sami biramo kako cemo reagovati na situacije. Sami biramo kako ce drugi uticati na nas zivot. Sami biramo dobru ili losu odluku. Nas licni izbor je kako cemo proziveti svoj zivot.Zato je i kljuc od covekove slobode  nacinjen od njegovog izbora.

Svako ima izbor: Vratiti se sebi ili bezati od sebe. Jedina stvar koja je samo tvoja – koju niko osim tebe ne moze kontrolisati – je tvoja svesnost, tvoj stav prema vlastitom postojanju. I ako siris  svoja ogranicenja, sve u zivotu  ima svoj smisao.

Pred svakim covekom je neophodnost izbora …odluciti se, ne toliko odabrati koliko odbaciti ono sto smo izbegavali da  ucinimo do sada . Zato, uvek cemo duboko zaliti za onim cega smo se odrekli, nego sto cemo uzivati u onom sto smo odabrali.  Ako cemo iskreno, moc suocavanja sa sobom i jeste to: nametnuti nam izbor koji inace ne bi napravili vec bi nastavili ici linijom manjeg otpora.   Svako od nas ima izbora. Da uradi ili da ne uradi. Da bude ili da ne bude. Da bude sve ili da bude manje, ili ništa.

Postoji mnogo laznih i nekompetentnih  Ucitelja, ali je mnogo vise onih polovicnih i egoisticnih osoba koje se lazno predstavljaju za Ucenika. Ko dodje do spiritualnog Puta, prihvati ga I krene a onda u jednom trenutku iskusenja kroz koje prolazi  skrene sa Puta,   dovesce sebe  samo do jedne posledice a to je-padanje u ambis Ega i patnju koje takvo iskustvo donosi. Ko se lazno predstavi  za iskrenog tragaoca, to je njegov greh. U ovome materijalnom svetu ponekad se desi da se ljudi izvuku i prodju nekaznjeno za losa dela koja su ucinili. Ali u spiritualnom univerzumu, karmicki zakon neumitno deluje, u njemu nema izbegavanja suocavanja sa posledicama svoga izbora.

Ona osoba koja stupi na spiritualni Put  preuzela je  odgovornost za svoja dela, i cini veliki karmicki prekrsaj ako u odredjenom   trenutku odbije da to ucini. Svako ko je stupio na  Put samooslobodjenja prolazio je kroz razdoblje ustezanja i kolebanja, jer  je prolazio kroz osecanje straha od odgovornosti koji visi nivo svesti prema kome se  ide, zahteva. I stoga mnogi su odustali u trenutku kada su bili direktno stavljeni pred izbor i donosenje  odluke, suoceni  sa njihovom zreloscu i spremnoscu, a ipak da su potpuno bili iskreni prema sebi, znali bi da nema kuda da pobegnu jer je svako bekstvo samo zaobilazna staza do iste neminovnosti.

Svako odbijanje odgovornosti govori samo o onome ko zeli da postane sledbenik, o njegovoj spremnosti da ulozi napore, da se izlozi riziku novog i nepoznatog, jednom recju o necijoj spiritualnoj nezrelosti i nespremnosti.Ko god bi ili je tako dosao do mene dobio bi odgovor da se vrati tamo odakle je dosao jer ovaj Put nije za njega.

Ko ne razume  ove reci ili ih ne prihvata  neka  prestane da to sto je napisano ovde cita. Zivot je vredniji od procerdavanja  na ono sto ne razumemo ili nam ne odgovara.  Ali ako si jedan od onih koji razumeju  da izgubiti sebe,-onakvog  kakvog su te naucili da jesi- je tajna povratka samome sebi, Ti si sigurno blagoslovena dusa,koja zna da zavrsetak starog zivota uvek oznacava pocetak novog zivota na Putu  ostvarenja Bozanske Svesti.

Ove reci su ispisane  za one koji nisu srecni sa svojim zivotom, koji ne uzivaju u svojim lazima I slabostima i kojima je stalo do ekspanzije svesti ,samooslobodjenja i do samih sebe vise od svega sto se nudi u ovom kratkotrajnom ljudskom postojanju. Data nam je slobodna volja i na nama samima je sta ce svako od nas uciniti od svog  prolaznog postojanja  u ovome zivotu . Ovo sto sam napisao moze da posluzi kao opomena da ne podcenjujemo sebe,jer je to na spiritualnom Putu veliki greh. Ko se oglusi o ovo ima naivna ocekivanja, pogresne predstave i duboke zablude  o odluci da stupi na spiritualni Put.

Ici  Putem koji vodi do istinske slobode je privilegija malobrojnih, za koju se sami morate izboriti. Borite se da pronadjete svoj sopstveni Put, onaj kome ste pripadali kroz sve  vase prosle zivote!  Ne odlazite najvazniju odluku u vasem zivotu jer sto duze se kolebate, manje su sanse da ga na vreme pronadjete. Nasa najveca prepreka  nisu losa dela ili pogresne aktivnosti koje smo pocinili u proslosti nego pasivnost,otpori i strahovi koje imamo u sadasnjosti.

Cini mi se da se sve ono sto sam hteo, a nisam mozda  u nekom trenutku rekao kad sam trebao, nalazi u ovim redovima… i bas ovako i nikako drugacije….

“Put je tesko naci a lako izgubiti…”

-Lao Ce

 

Kukavica umire hiljadu puta, a heroj samo jednom

Kada se dogodi da udjemo u mracan period svoga zivota, ono sto nam se dogadja , nase odluke pravdamo time sto sebe ubedjujemo da postoji razlog za ono sto odlucujemo i time  sebe oslobadjamo suocavanja sa sobom i razotkrivanja pravih uzroka  tragicnog dogadjaja. I umesto da dozivljavamo  takvu situaciju kao  jos jedno iskustvo  kroz koje savladjujemo barijere na svom samospoznajnom putu  mi idemo linijom manjeg otpora i kriveci druge ili visu silu dozivljavamo sebe kao nemocne i slabe.Zasto? Zato sto nam ne prija da da se suocimo sa sobom i pronadjemo smisao  u teskoj situaciji. Izbegavanje da se suocimo sa sopstvenim mrakom, sa svojom nesvesnoscu vodi ponavljanju zivotnih situacija u kojima kao da nam je sudjeno da  nam se desavaju lose stvari. Vremenom, covek se miri sa sudbinom kroz osecaj nemoci da moze uciniti bilo sta da sebe izbavi iz sveta u kojem vidi jedino sopstvenu nemoc jer nikada ne pokusava da nadje dublji smisao  u tome sto mu se desava. Ali, kada bi samo pokusao da se odupre  svojoj inertnosti u sebi bi poceo da osvescuje jedan novi osecaj-da postoji razlog za sve.Cak i za patnju kroz koju prolazimo.

U mojoj  mladosti, desavale su mi se stvari koje su toliko bile bolne da sam eskivirao da se suocim sa sobom, sa cinjenicom da izbegavam da u njima vidim smisao. Tako sam svaki put pravio iznova  svoju gresku jer sam odustajao od pokusaja da se suocim sa svojim iluzijama o radu na sebi.

Bezbroj stvari koje su mi se dogadjale bile su nista drugo do izazov za moje uverenje da se sve desava sa razlogom. Najteze je bilo kad mislite da ste pronasli ono za cim ste tragali celog zivota a onda dodjete u situaciju da se sukobite sa necim neocekivanim, iznenadnim i dovedete u pitanje sve u sta ste ulozili, posvetili celoga sebe. I onda nastane krah, jer nam neocekivane situacije ne dolaze sa objasnjenjem njihovog znacenja i kako se snaci u takvoj situaciji. I posto ne mozemo da nadjemo pravi odgovor zbog niskog stepena  samospoznaje, i nedostatka samopostovanja, niti prihvatamo savet od nekoga ko je prosao  kroz ono kroz sta mi prolazimo u jednom  trenutku upadamo u iskusenje da odustanemo od traganja za spoznajom.

 Ja nisam zeleo da mi zivot prodje sa uverenjem da sam ovde dosao da zivim i umrem sa osecanjem da sam  zec koji je svakodnevno pretrcavajuci  preko autoputa  dozivljavao stresne situacije kao potencijalna zrtva u igri sudbine. Nisam mogao da se pomirim sa sudbinom  da zivim zivot u kome  ono sto mi se desava nema nikakvog smisla. Osecao sam da u svojim teskim momentima, sigurno  postoji skriveno znacenje, razlog koga nisam svestan ali je veoma vazan. I tako sam poceo da molim univerzum da mi pomogne da ga otkrijem i nada je pocela da se budi koja je pratila moju molitvu, ozivevsi moju potrebu za smilom vlastitog postojanja. Moja potpuna iskrenost i predanost  potrebi da se probudim iz zemaljskog sna u jednom trenutku dovela me je do osecaja sasvim nove veze izmedju mene i sveta ljudi koji su zudeli za otkrivanjem smisla onog sto im se desava.  U toj potrazi dosao sam do prve svoje spoznaje, razloga zasto sam izbegavao suocavanje sa sobom. To veliko prelomno iskustvo doslo je u najdrasticnijem obliku-suocavanjem sa smrti. Kada sam se suocio sa smrcu, kroz glavu mi je prolazila samo jedna misao koju sam poput mantre ponavljao bezbroj puta: kukavica  umire  hiljadu puta, a heroj samo jednom. Svako ko prezivi susret sa smrcu oseca kao da mu je preostali zivot poklonjen. Od tog  vremena poceo sam da zivim zivot  suocavajuci se sa sobom i svakodnevnim izazovima bez ikakvog straha u kome me je ego do tada drzao zarobljenog  kao svoga slugu.

Ako je nasa karma da nam je unapred zacrtano sve sto se dogadja i sve sto postizemo u zivotu, onda smo mi obicne lutke koje izvrsavaju volju neke vise sile. Tako ako posmatramo, onda nemamo nikakvu mogucnost izbora. Mi mozemo da donesemo odluku da promenimo neke stvari u zivotu i da kada donesemo neku odluku,verujemo kako je ta odluka dosla jer je sudbina tako htela.

Ako zaista tako posmatramo, onda nas spiritualni razvoj gubi svoj smisao jer apsolutno svaka akcija, svaka odluka, svaki dogadjaj moze da se smatra sudbinom. Mi cesto ne razumemo zasto se ili nam se nesto dogadja, pogotovo ako je negativno ili tragicno. Zato  takve situacije tumacimo kao posledicom neke  vise sile koja nam je odredila da se to dogodi. Ono sto uglavnom  ne razumemo jeste to da ta visa sila nije nasa karma, nego nase misli i emocije, produkti naseg Ega. Nasa mentalna i emocionalna energija privlace ljude i situacije, i moze da menja nasu realnost. Mi imamo u sebi sve sto nam je potrebno za nase vlastito probudjenje i oslobadjanje iz ovog zarobljenickog sveta. Ali, koliko nas je stvarno odlucno da se pobuni i suprostavi tiraniji naseg laznog ja. Sta je potrebno da se dogodi, koliko patnje da se iskusi, ocaja da se prodje i gorcine da se okusi

U nama, u nasem istinskom bicu je izvor sve nase  srece i sve patnje. U nama je moc koji odredjuje nase ropstvo ili nasu slobodu. Sami smo odgovorni za sve sto nam se dogadja, za sve svoje zivotne odluke i okolnosti..Ako smo probudjeni, mi sami odredjujemo svoju sudbinu, svoj put i realnost.

Tako je malo potrebno da bismo  razumeli da sve sto nam se dogadja nije izvan nase kontrole, radi se samo o tome koliko smo svesni da  ono sto nam se dogadja u zivotu ponajvise zavisi od toga koliko smo  odlucni da ne dozvolimo da nam  ego, misli i osecanja kroje zivot.  Ko ima snage da svrgne laznog gospodara sa prestola  na kome  upravlja nasim zivotnim kraljevstvom, zadobice moc da menja i svoju karmu.

U borbi sa svojim sumnjama  ne smemo zavisiti od svojih misli i osecanja jer je ego energija jaca od svake procene i odluke. Moramo da se prepustimo unutrasnjem ja, koje prebiva u nasem srcu, da mu dopustimo da nas izvede iz tamne noci duse, iz osecanja koja nas pritiskaju,iz sumnji koje nas  razdiru. I ako nam se cini  da u takvom casu mozemo sami napraviti pravilan izbor , to znaci samo jedno da smo lazni prema sebi, da nemamo veru u onoga ko nas vodi, da se odricemo da prihvatimo da u mracna vremena gledamo kroz oci onoga ko bdi nad nama i vodi nas.

U mracna vremena, kada svetlosti nema niotkuda i nastupi Tamna noc Duse , oko istinskog ja se otvara i pocnje da vidi. Nemojte verovati mojim recima.usudite se da sami  to spoznate i Put Spasenja ugledacete pod vasim stopalima.

Put do istinske slobode

Da bi danasnji covek dosao do prilike koju bi iskoristio I usmerio se prema samorealizaciji, potrebna su licna transformacija  I nepokolebljiva  predanost za oslobodjenjem iz ovoga sveta. Pored tezine vremena u kojem zivimo, drugi veliki problem je sto u danasnjem vremenu  autenticnu oslobodilacku tradiciju moguce je otkriti samo u prikrivenom  obliku, pre svega u pisanoj reci gde trebamo imati vestinu citanja izmedju redova da bi pronasli  skrivene putokaze do spoznaje.  Nasuprot modernom intelektu kao putu do spoznaje koji se modernom naukom  sluzi kao sredstvom otkrovenja ,postoji nesto sto se zove tradicija. Ona prenosi istine  na koje ljudski um okrenut  materijalnoj egzistenciji i spoljasnjem svetu nema uticaja. Tradicija je izvan prostora I vremena, I prenosi univerzalnu istinu, koja nema nikakve veze sa intelektualnim proizvodima kojima je svrha racionalizacija smisla ljudskog postojanja. Moderno  vreme  karakterise spoljasnji razvoj coveka  koji  se temelji na svetovnim  umesto na univerzalnim zakonima koji su stubovi na kojima je izgradjena tajna nauka tradicije kao sredstva dostizanja  konacnog Cilja -totalne svesti I totalne stvarnosti. Put do najviseg cilja skriven je u najdubljim dubinama covekovog bica I stupiti na njega nije lako-iako je svakome od nas  “pred nosom”-zbog covekovog zarobljavanja u vlastitim  samoogranicenjima.  Oslobadjanje  od  samogranicenja, prirodnih I nametnutih/vestackih je moguce jedino uz pomoc samospoznaje koja rastvara svaku iluziju sopstvene laznosti.

Buduci da covek zivi u svetu neprestanih promena,razlicitih pojava  i paradoksa svest o objektivnoj stvarnosti koja postoji izvan njegovog subjektivnog sveta dolazi mnogim  putevima koji zavise od okolnosti u kojima zivi. Sve ovo utice na komplikovanost povratku izvornom smislu covekovog postojanja a samim tim I spoznaji  razloga boravka u ovome svetu I uzrocima ponovnih vracanja u njega.

U cemu je uzrok covekovog pada I sve dubljeg I dubljeg propadanja umesto da se razvija u skladu sa univerzalnim zakonima evolucije? Zasto je blokirana  nasa prirodna usmerenost ka istini, prema slobodi? Zasto nam zdrav razum govori suprotno od nasih umnih sposobnosti?  Stupanje na Put  do istinske slobode znaci automatsko privlacenje paznje na sebe svih onih sila koje se protive tome.  Medjutim, mogucnost da covek dodje do istine o sebi jeste u srzi ljudske prirode.Sva muka, teskoca I patnja kroz koju svako mora proci ako je krenuo u pravcu probudjenja  jesu pouzdani “znakovi pored puta” da smo krenuli u pravom smeru.Pocetak rada na sebi jeste  najmucniji period ali  svaki otpor, barijera, sumnje I krize  samo su privid koji dolazi od onog dela nas kome je ovaj zivot sve i svja I zato od jednog drveta ne vidi celu sumu.

 Istina ne moze poticati iz uma vec je samo prenesena sa nadljudskog nivoa .  I dok se zaboravljena znanja obnavljaju  u razlicitim spiritualnim nasledjima, univerzalna duhovna tradicija ,ne pripada nijednom duhovnom ucenju , nijednoj skoli ili ucitelju, vec predstavlja  misticnu spoznaju “Puta” koji vodi prema nemanifestovanom izvoristu svega. Svako ko dodje u kontakt sa univerzalnom tradicijom, mora biti spreman, spiritualno zreo, sposoban da to znanje primi I docnije kao ucitelj prenese. Stupanje na Put predstavlja izlaz Iz jednog stanja svesti I ulazak u novo stanje  svesti. I ovde za veliki broj ljudi  koja su u potrazi za istinom nastaje problem. Razlog  je ocigledan. Danasnji covek je proizvod   kulture modernog doba koja je izgradjena odvojena od  nadprirodnog  tezista , pa potraga za istinom  kod vecine osoba predstavlja tragalacki haos jer nepostoji svest o smislu teznje za samooslobodjenjem.

Zbog nesvesnosti, zbog sna u kome sanja da je budan,, covek umislja da iduci ka buducnosti sve vise ce se oslobadjati od zla…od greha, od uzroka pada, ne shvatajuci da zapravo sve vise  svojim “spoljasnjim razvojem  ulazi u sve vece zlo i propast. Buducnost predstavlja jos vecu zarobljenost ,ne samo materijalnu, vec I mentalnu. Svi koji gledaju sa nadom u buducnost, misle da je ona sama po sebi dobra, da ce nastati jednog dana raj na zemlji. Ali, da li je bas tako?Gde je sad u ovom vremenu to seme koje treba da bude zacetak novog poglavlja na Zemlji? Seme je tu, ali ga jos nije potpuno prekrio mrak..nisu se jos stekli svi uslovi-da konacno moze da proklija  u propasti sadasnje civilizacije

Svi smo svedoci da dva prosla svetska rata nisu bila dovoljna i odlucujuca da posle svih grozota ljudskog stradanja covecenstvo se okrene  onim vrednostima koje nisu od ovoga sveta.  Medjutim, ono ili oni sto  dolazi/e, dovesce ljudski rod u situaciju da ce biti na milost i nemilost dogadjajima koje ce uzrokovati sile koje ljudski um tesko da moze predvideti a kamoli spreciti. Svet se oslanja na spoljasnji poredak stvari i oni koji upravljaju svetom ili seprave blesavi ili promisljeno cute o prirodnom zakonu promene koji nam donosi  sve ociglednije neki oblik unistenja postojece civilizaije.

Da li cemo biti ili ne svedoci “kraja sveta”, nema nikakvog znacaja po nase oslobodilacko putovanje koje smo preduzeli voljno  I svesno u sadasnjoj inkarnaciji. Na nama koji smo preduzeli svesno alhemijsko “putovanje u srediste zemlje” da bismo pronasli Kamen Mudrosti  lezi odgovornost da se u skladu sa Daoistickom oslobodilackom formulom  Wu Wei, jednostavno,prepustimo struji univezuma  koja sve stvoreno,  dovodi I postavlja na svoje mesto. Medjutim svako ko je na putu ka Istini aliI bude isao  suprotno  Wu Wei nacela spoznace da je sloboda mac sa dve strice.

Sloboda ima dva ispoljenja-unutrasnje I spolajsnje. Kroz unutrasnju slobodu ostvaruje se direktna veza,  sto nije nista drugo do   spoznaja sebe samog. Spoljasnja sloboda je samo privid bez obzira na oblike koje moze primiti u razlicitim ispoljavanjima. Svaki put kada nase duhovno bice udje u ljudsko oblicje pred njim je izbor I mogucnost da sada ,u ovom postojanju, u sadasnjem zivotu  ostvari samooslobodjenje I time okonca zacarani krug odlaska I povratka u ovaj svet-I tako dovede sebe do prestanka postojanja svake razdvojenosti I uslovljenosti povratka u dualni svet.

Neka bica koja dodju u ovaj svet imaju misiju  da iznova prenose vecnu mudrost I njihova mudrost nije plod spoljasnjeg znanja I ucenja, vec je sadrzano unutar njihove energetske strukture koja svojim vibracijama emituje  probudjujuci signal  koji su u stanju da “uhvate’ neka druga ljudska  bica u ovome zarobljenickom svetu, ciji su energetski prijemnici karmicki  iskalibrisani  da budu na istom frekventnom opsegu. Dolazak ovih posebnih bica u kontakt sa lutajucim dusama koje tragaju za samooslobodjenjem ostvaruje njihovo ponovo uspostvaljanje veze sa vlstitim pravim identitetom,svojim istinskim bicem I stupanjem na Put  ciji je pocetak I kraj u Jednosti koja u sebi ne sadrzi podeljenost odnosno ne sadrzi nikakvu dualnost. Jednost je izvor kojem se vraca (natrag) sve stvoreno-a to je u ezotericnom smislu  isto sto I napredovanje-povratak iz dualnog univerzuma  najvisem Blazenstvu

 Put povratka Jednosti nije moguce izabrati. Put  je  taj koji odabira koga ce povesti I voditi u srediste najvece misterije. Posvecenost I  probudjenost su neophodni uslovi za ulazak u najuzi krug kandidata za ovakvu vrstu putovanja.  Ne postaje se posvecenikom samo zato sto smo procitali knjige o duhovnosti,ili smo nekako dosli do  duhovnog ucitelja.Pre svega,moraju se posedovati neke urodjene  sklonosti koje nikakva zainteresovanost  ne moze  da zameni.

Preko spoljasnjeg dolazimo do unutrasnjeg ali to prepoznavanje unutrasnjeg  u spoljasnjem moze se jedino dogoditi ako u svom traganju idemo stazom uzanom kao ostrica brijaca koju slede samo malobrojni. Priroda ovoga sveta je takva da nam mnogo stvari stvaraju prepreke pred nama koje nas stopiraju I zadrzavaju.Razliciti faktori sprecavaju nas da sagledamo prepreku I videvsi sta stvarno predstavlja zaobidjemo je. Ali, cesto  moramo bas proci kroz samu prepreku, moramo je probijati jer sam cin proboja postaje instrument naseg vlastitog  razvoja. U sebi, u svom Bicu, svi nosimo mogucnosti I sposobnosti za stupanje na Put do istinske slobode. Samo od nas zavisi da li cemo za njima posegnuti….

Rad na sebi

Malo je onih koji ulaze sa spremnoscu  u rad na sebi ,

Vecina dolazi i hoce da udje bez ikakve predstave o smislu svog postojanja.

Racionalnost nam ne dozvoljava da lako zakoracimo u iracionalno,

 Jer  tako bi  napustili sigurnost  koju nam daje  verujuci smisao zivljenju.

Zato i Imamo sve  vise pristup duhovnim znanjima a sve manje mudrosti

Uvecavamo lazne potrebe a umanjujemo licne vrednosti

Postojanje nam se svelo na opstanak

 jer smo zaboravili zasto zivimo

Gospodarimo drugima a robujemo svome egu

Otkrivamo nepoznato a ne vidimo ono sto je ocigledno

Radite na sebi, jer ovakvu priliku za slobodu

 necete ni u jednom drugom svetu naci.

 

Ovde  ste dovedeni i postavljeni u srediste

kosmicke drame u kojoj ste vi glavni lik.

Medjutim, sta ste ucinili od sebe i od svog zivota;

Dozvolio si da postanes rob dajuci moc

nad sobom svom laznom ja,

 da zivi kako hoce umesto Tebe.

Nije bitno sta ti se dogadja,

Vec kako reagujes na ono sto ti se desava

 

 

O jednoj tajni u tebi niko Ti ne govori;

kada se Ona koja spava  probudi,

poteci ce suze iz tvog srca i otvorice prolaz kroz koji ces proci

Tada  dok se budes klanjao pred sjajem uzvisenosti  svoje

a tvoj zivot spoznajom zasvetlece

I cuces  glas svoje duse;

Dosta je bilo…

Necu vise da sam zarobljena….

Hocu da sam slobodna!

 

Svako svoju sudbinu kroji

Zivot svakog coveka predstavlja upoznavanje sopstvenog postojanja.Postoje pitanja na koje svako bar jednom sebe upita, odakle smo krenuli, kojim putem smo dosli u ovaj svet, sta sad i kuda dalje nastavljamo kroz  sadasnje prisustvo na ovoj planeti.

Covekovo  postojanje karkterise svesnost vlastitog bica, ta tajanstvena moc  spoznaje  nas samih i sveta koji nas okruzuje. Nas licni i duhovni   razvoj je vezan za sirenje   svesnosti kroz svakodnevne zivotne situacije u kojima imamo svoje padove i uspone kroz koje se uvek vracamo na isto pitanje ; Ko sam Ja. 

U jednom trenutku zivota ,um   se napuni  sa  vlastitim iskustvima koja pocnu da se prelivaju iz naseg ogranicenog stanja svesnosti u jedno drugo stanje svesnosti koje karakterise nesposobnost da se  iskustva  koja nam se desavaju razumeju kao lekcije na zivotnom putu.

Ako se zna kako,savladjivanje  zivotnih lekcija  vodi do uvida da smo svi nevidljivim  vezama povezani izmedju sebe, sa ovim svetom i univerzumom. Osvescivanje zivotnih iskustava dovodi nas do  novih iskustava koja pomazu u razvoju sopstvene licnosti i sirenja  svesti  preko prethodnih granica  kojima je nase bice bilo ograniceno. Sirenjem sopstvenih granica putem samospoznaje zapocinjemo put povratka svom istinskom bicu, to je staza oslobodjenja iz materijalnog zarobljenistva koja nas vraca nasoj sustini, nasem pravom  Ja. Da bi se istinska sloboda postigla potrebno je da se probudimo iz svog zemaljskog sna i osvestimo  svoje Sopstvo

U praksi spiritualne alhemije, covek svoje Bice dozivljava  izvan bilo kakve vezanosti za svoju licnost, misli i osecanja. To nas uvodi u jednu novu dimenziju svesti u kojoj slobodni  od bilo koje identifikacije dolazimo do uvida u igre naseg Ega, koji vedri i oblaci nasom ljudskom prirodom. Kad  nase istinsko Ja  probudimo, ono nas svakim novim probojem kroz mrak nase nesvesnosti spaja sa visom svesnoscu u kojoj se prozima ovozemaljsko ljudsko iskustvo i nadljudsko kosmicko iskustvo koje nam daje sve vecu spiritualnu slobodu.

Konacno,  kada se potpuno probudimo iz svog zemaljskog sna nase istinsko Ja  spoznace sebe kao jedino i neprolazno, besmrtno JA koje nikada ne umire  i nikada se ne radja vec jeste vecno u svemu sto postoji.

U sadasnjem vremenu  spiritualno zrelim ljudskim bicima dolazi jak uticaj evolutivnih duhovnih sila sa visih planova koje fokusiraju ljudsku svest na sjedinjavanje sa vrhovnim Izvorom. Takvim ljudima sam zivot predstavlja svrhovito putovanje ka spoznaji samoga sebe koja daje smisao materijalnom postojanju i razotkriva veo sa najvece kosmicke misterije ka cijem sredistu dusa putuje.

Kako stvarno vidimo sebe.

Nasi zivoti nisu nista drugo nego odraz laznosti u ogledalu istine.

Realnost je projekcija naseg uma koji sve vidi suprotno od onoga kako stvarno jeste. Umesto da se sretnemo sa misterijom koju nam moze razotkriti samospoznaja, mi  radije biramo sliku sebe i sveta na koju smo se navukli jer tako su nas od malena vaspitavali;  da vrednujemo (laznu)stvarnost  – onu iza ogledala

Uspavani covek je projekcija uma koji stvara provide kojima se  svakodnevno hrani njegov Ego. . I ta laznost nas cini veoma zadovoljnim jer nema iznenadjenja koja nam moze priustiti suocavanje sa istinom o sebi.                          U danasnjem, modernom dobu,  suoceni smo na sve strane sa sa neumitnom prolaznoscu. Sa TV ekrana, naslovnih strana knjiga i casopisa, internet stranica, nudi nam se mnostvo  nacina kako da na sebe ostavimo utisak  da smo sobom zadovoljni, kako da sebe izmenimo i tako sto duze i vise zivimo u iluziji o sebi,kao visoko razvijenom, svesnom bicu. Koliko puta smo pomislili kad sretnemo nekog koga nismo duze videli: “ Nije se promenio” ili “Ostario je”. Ali, koliko smo mi sami svesni svoje vlastite prolaznosti? Koliko smo svesni da vreme neumitno  utice na nas i svaki protekli dan naseg zivota pribizava nas sve blize  kraju naseg zemaljskog postojanja.

O tome niko ne voli rado da razmislja; o sopstvenoj prolaznosti i smislu zivota. Prijatnije je biti zagledan u sebe pred spoljasnjim ogledalom nego usuditi se da pogledamo u sebe , svoje unutrasnje ogledalo. Tako iluzija zarobljava ljude i baca ih iz radosti u tugu,iz tuge u radost…cas u nadu , cas u ocaj.

Postoji velika razlika izmedju samoposmatranja i posmatranja sebe ispred ogledala iluzije,zato i ne mozemo da vidimo sta stvarno jeste i sta zaista jesmo. Onaj ko je zagledan u sebe razumece da je ono sto je spolja i ono sto je unutra u skladu sa kosmickim zakonom,jer priroda prolaznog i neprolaznog je ista. Oni koji gledaju u unutrasnje ogledalo u stanju su da vide da u stvari nismo slobodni. Oni drugi sto su zagledani spolja ne mogu ni da vide ni da cuju da je kljuc od slobode tu, u njima i da svojom slobodnom voljom covek sam sebi odredjuje sudbinu. Zato nam je neophodno da „osetimo“ i zaista osvestimo laznost  nase “slobode”.  

Ono sto prvo treba da osvestimo jeste da su nasi strahovi i zelje kreatori lazne slobode u kojoj smo zarobljeni. Programirani smo da zivimo pokusavajuci da zadovoljimo svoje i tudje lazne potrebe. Svako ko pokusa da izrazi svoje istinsko “ Ja” prekoracuje granice onoga sto je prihvatljivo obicnim ljudima. Biti “svoj” je rizik da vas vecina proglasi nenormalnim jer se ljudi silno plase da budu ono sto jesu. Ne biti ono sto nisi, znaci ne prihvatanje onoga sto vidimo kad stanemo ispred spoljasnjeg ogledala; lazne slike o sebi. Usuditi se, je najveci rizik koji moramo preduzeti da bi smo prosli kroz ogledalo. Za takav poduhvat nije dovoljno samo hteti da to ucinimo jer ma koliko hteli postoji nesto bez cega nista ne moze da evoluira. A to je da moramo biti na istoj frekvenciji na kojoj vibrira  poduhvat na koji smo se odlucili. Zato je “usuditi se” nista drugo do stanje svesti koje se ne moze ostvariti bez rada na sebi. Usuditi se znaci prestati poistovecivati se sa bilo cim. Eto, zasto je vazno razumeti, kako vidimo sebe.

Kada se posmatramo u spoljasnjem ogledalu  mi se trudimo da stvaramo sliku o sebi kojoj sustinski ne odgovaramo.Tako mi odbacujemo istinskog sebe  a prihvatamo sliku o sebi koja nije stvarna.Zasto je to tako nije se tesko  uveriti.Ko god je zapoceo rad na sebi osetio je koliko je to neprijatan proces,pracen raznim teskocama. Covek je socijalno bice koje funkcionise svakodnevno kroz medjuljudske odnose i kada individua  odluci da se izdvoji iz kolotecine,  stado pokusava da ga zadrzi da ostane deo celine na sve nacine. Stado ne razmislja zasto postoji, stado je svesno da postoji i to je dovoljno da se vise ne bavi tim pitanjem vec da izmislja smisao postojanja u okviru celine. I zato sve sto navodi na licnu promenu i licnu slobodu, pocinje da bode oci i da izaziva neprijatnost  po okolinu.

Ako pojedinac  nije dovoljno odlucan da se suprostavi  laznoj slici o sebi nema mu druge nego da stavi neku od drustvenih maski na sebe i glumi da je poput drugih.Ali dokle mozemo da se pretvaramo da nismo ono sto jesmo, da ignorisemo ono sto naslucujemo,da negiramo ono sto nam je ocigledno,da budemo samo jos jedna ovca u stadu, koja mirno i zadovoljno pase travu sa ostalim ovcama dok ne dodje red i na nju da je odvedu na klanje. Cenu svoga ropstva placamo potrebom da budemo voljeni i prihvaceni. I to od koga, od istih onih koji su mozda jos veci robovi od nas.

Zasto nam je tako tesko da se pogledamo u svom unutrasnjem ogledalu?  Da spoznamo svu laznost u kojoj zivimo i sebe u njoj?  Kako je moguce da je toliko jaka snaga lazne ljubavi,robovske ljubavi prema drugome a da ne mozemo da prihvatimo  sebe samog i volimo sebe. U sta se to zaljubljujemo kad nekoga volimo .Mozda je bolje pitanje;  ko se u sta zaljubljuje. Ako je ljubav izmedju ljudi zaista ona kosmicka snaga sto spaja sve sto je razdvojeno,zasto onda covek ne ume ili ne moze, ne zeli da voli ako nesto i ne poseduje? Ocigledno je da je nasa predstava o ljubavi, o posedovanju, zadovoljstvu  spajanja sa nekim drugim,necim konkretnim, razlog zbog koga smo odbacili sebe. Uceni smo da zivot dozivljavamo i sebe u njemu kroz odnos izmedju “Ja” i “ne-Ja.”  Ali kako mozemo voleti  ako smo  razdvojeni od svega svojom nesvesnoscu da je ljubav sustina svega.  A svesnost, uvid o tome mozemo spoznati samo unutar sebe, jer voleti, znaci biti ljubav i to je Put Srca.

 Kada se, introspekcijom,samoposmatranjem  zagledamo u svoje unutrasnje ogledalo, videcemo u njemu svoje pravo “Ja”.Ako se usudimo da zakoracimo kroz ogledalo misterija doci cemo do istine o sebi, do Bica koje nema svoju suprotnost, jer su u njemu sadrzane SVE suprotnosti.

To je sustina istinskog  coveka-njegovo ispunjenje i manifestacija u ovome svetu.