Kukavica umire hiljadu puta, a heroj samo jednom

Kada se dogodi da udjemo u mracan period svoga zivota, ono sto nam se dogadja , nase odluke pravdamo time sto sebe ubedjujemo da postoji razlog za ono sto odlucujemo i time  sebe oslobadjamo suocavanja sa sobom i razotkrivanja pravih uzroka  tragicnog dogadjaja. I umesto da dozivljavamo  takvu situaciju kao  jos jedno iskustvo  kroz koje savladjujemo barijere na svom samospoznajnom putu  mi idemo linijom manjeg otpora i kriveci druge ili visu silu dozivljavamo sebe kao nemocne i slabe.Zasto? Zato sto nam ne prija da da se suocimo sa sobom i pronadjemo smisao  u teskoj situaciji. Izbegavanje da se suocimo sa sopstvenim mrakom, sa svojom nesvesnoscu vodi ponavljanju zivotnih situacija u kojima kao da nam je sudjeno da  nam se desavaju lose stvari. Vremenom, covek se miri sa sudbinom kroz osecaj nemoci da moze uciniti bilo sta da sebe izbavi iz sveta u kojem vidi jedino sopstvenu nemoc jer nikada ne pokusava da nadje dublji smisao  u tome sto mu se desava. Ali, kada bi samo pokusao da se odupre  svojoj inertnosti u sebi bi poceo da osvescuje jedan novi osecaj-da postoji razlog za sve.Cak i za patnju kroz koju prolazimo.

U mojoj  mladosti, desavale su mi se stvari koje su toliko bile bolne da sam eskivirao da se suocim sa sobom, sa cinjenicom da izbegavam da u njima vidim smisao. Tako sam svaki put pravio iznova  svoju gresku jer sam odustajao od pokusaja da se suocim sa svojim iluzijama o radu na sebi.

Bezbroj stvari koje su mi se dogadjale bile su nista drugo do izazov za moje uverenje da se sve desava sa razlogom. Najteze je bilo kad mislite da ste pronasli ono za cim ste tragali celog zivota a onda dodjete u situaciju da se sukobite sa necim neocekivanim, iznenadnim i dovedete u pitanje sve u sta ste ulozili, posvetili celoga sebe. I onda nastane krah, jer nam neocekivane situacije ne dolaze sa objasnjenjem njihovog znacenja i kako se snaci u takvoj situaciji. I posto ne mozemo da nadjemo pravi odgovor zbog niskog stepena  samospoznaje, i nedostatka samopostovanja, niti prihvatamo savet od nekoga ko je prosao  kroz ono kroz sta mi prolazimo u jednom  trenutku upadamo u iskusenje da odustanemo od traganja za spoznajom.

 Ja nisam zeleo da mi zivot prodje sa uverenjem da sam ovde dosao da zivim i umrem sa osecanjem da sam  zec koji je svakodnevno pretrcavajuci  preko autoputa  dozivljavao stresne situacije kao potencijalna zrtva u igri sudbine. Nisam mogao da se pomirim sa sudbinom  da zivim zivot u kome  ono sto mi se desava nema nikakvog smisla. Osecao sam da u svojim teskim momentima, sigurno  postoji skriveno znacenje, razlog koga nisam svestan ali je veoma vazan. I tako sam poceo da molim univerzum da mi pomogne da ga otkrijem i nada je pocela da se budi koja je pratila moju molitvu, ozivevsi moju potrebu za smilom vlastitog postojanja. Moja potpuna iskrenost i predanost  potrebi da se probudim iz zemaljskog sna u jednom trenutku dovela me je do osecaja sasvim nove veze izmedju mene i sveta ljudi koji su zudeli za otkrivanjem smisla onog sto im se desava.  U toj potrazi dosao sam do prve svoje spoznaje, razloga zasto sam izbegavao suocavanje sa sobom. To veliko prelomno iskustvo doslo je u najdrasticnijem obliku-suocavanjem sa smrti. Kada sam se suocio sa smrcu, kroz glavu mi je prolazila samo jedna misao koju sam poput mantre ponavljao bezbroj puta: kukavica  umire  hiljadu puta, a heroj samo jednom. Svako ko prezivi susret sa smrcu oseca kao da mu je preostali zivot poklonjen. Od tog  vremena poceo sam da zivim zivot  suocavajuci se sa sobom i svakodnevnim izazovima bez ikakvog straha u kome me je ego do tada drzao zarobljenog  kao svoga slugu.

Ako je nasa karma da nam je unapred zacrtano sve sto se dogadja i sve sto postizemo u zivotu, onda smo mi obicne lutke koje izvrsavaju volju neke vise sile. Tako ako posmatramo, onda nemamo nikakvu mogucnost izbora. Mi mozemo da donesemo odluku da promenimo neke stvari u zivotu i da kada donesemo neku odluku,verujemo kako je ta odluka dosla jer je sudbina tako htela.

Ako zaista tako posmatramo, onda nas spiritualni razvoj gubi svoj smisao jer apsolutno svaka akcija, svaka odluka, svaki dogadjaj moze da se smatra sudbinom. Mi cesto ne razumemo zasto se ili nam se nesto dogadja, pogotovo ako je negativno ili tragicno. Zato  takve situacije tumacimo kao posledicom neke  vise sile koja nam je odredila da se to dogodi. Ono sto uglavnom  ne razumemo jeste to da ta visa sila nije nasa karma, nego nase misli i emocije, produkti naseg Ega. Nasa mentalna i emocionalna energija privlace ljude i situacije, i moze da menja nasu realnost. Mi imamo u sebi sve sto nam je potrebno za nase vlastito probudjenje i oslobadjanje iz ovog zarobljenickog sveta. Ali, koliko nas je stvarno odlucno da se pobuni i suprostavi tiraniji naseg laznog ja. Sta je potrebno da se dogodi, koliko patnje da se iskusi, ocaja da se prodje i gorcine da se okusi

U nama, u nasem istinskom bicu je izvor sve nase  srece i sve patnje. U nama je moc koji odredjuje nase ropstvo ili nasu slobodu. Sami smo odgovorni za sve sto nam se dogadja, za sve svoje zivotne odluke i okolnosti..Ako smo probudjeni, mi sami odredjujemo svoju sudbinu, svoj put i realnost.

Tako je malo potrebno da bismo  razumeli da sve sto nam se dogadja nije izvan nase kontrole, radi se samo o tome koliko smo svesni da  ono sto nam se dogadja u zivotu ponajvise zavisi od toga koliko smo  odlucni da ne dozvolimo da nam  ego, misli i osecanja kroje zivot.  Ko ima snage da svrgne laznog gospodara sa prestola  na kome  upravlja nasim zivotnim kraljevstvom, zadobice moc da menja i svoju karmu.

U borbi sa svojim sumnjama  ne smemo zavisiti od svojih misli i osecanja jer je ego energija jaca od svake procene i odluke. Moramo da se prepustimo unutrasnjem ja, koje prebiva u nasem srcu, da mu dopustimo da nas izvede iz tamne noci duse, iz osecanja koja nas pritiskaju,iz sumnji koje nas  razdiru. I ako nam se cini  da u takvom casu mozemo sami napraviti pravilan izbor , to znaci samo jedno da smo lazni prema sebi, da nemamo veru u onoga ko nas vodi, da se odricemo da prihvatimo da u mracna vremena gledamo kroz oci onoga ko bdi nad nama i vodi nas.

U mracna vremena, kada svetlosti nema niotkuda i nastupi Tamna noc Duse , oko istinskog ja se otvara i pocnje da vidi. Nemojte verovati mojim recima.usudite se da sami  to spoznate i Put Spasenja ugledacete pod vasim stopalima.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s