Covek se priblizava sve vise vrhuncu svoje ogranicenosti. Sledeci ciklus evolucije , koji je na pragu…. je ciklus TRANSCEDENTNOSTI, pred nama je kosmicki duhovni process koji ce uzdignuti ljudsku svest preko granica ove realnosti koju smatramo pocetkom i krajem svega. Ono u sta ulazi ovaj svet je doba istinskog razvoja ljudske vrste. Medjutim,taj stvarni napredak, prelazak iz jednog stanja svesnosti u drugo, vise stanje svesti, nece ici lako i jednostavno.
Sirom planete razne spiritualne tradicije se utrkuju u “spasavanju sveta”.Zato danas imamo situaciju da zbog duhovne radoznalosti sve vise ljudskih bica stupa na razne “spiritualne staze” ne znajuci ni sami ni zasto su tu ni kuda idu. U danasnjem svetu ,je vise nego ikada pre, “duhovnih autoriteta”,spiritualnih ucitelja,tumaca istine o coveku i prirodi univerzuma.Ono sto vecina njih nude su lako svarljiva, popularna ucenja i metode prilagodjene povrsnom zivljenju i egzistencijalnoj preokupiranosti danasnjih ljudi. Medjutim, sta vredi svo duhovno nasledje koje nosimo u sebi, kad su nas zaborav i neznanje razdvojili od njega.
Na zalost Spiritualni razvoj sve vise predstavlja pomodarstvo umesto zelju za samospoznajom. Umesto shvatanja da bez postupnog probudjenja ne moze doci do oslobodjenja od zabluda i neuravnotezenosti koje svaki tragalac za istinom o sebi nosi sa sobom, ljudi samo sakupljaju znanja u svom neprekidnom lutanju jer nemaju pravilan pristup. Imati pravi pristup znaci proci pre svega drugog kroz poseban nacin suocavanja sa sobom. Ono zbog cega vecina vise voli da sanjari I umislja da je na putu samospoznaje jeste sto nismo navikli na bezkompromisan odnos sa sobom a koji nam je neophodan da bi smo se odvojili od identifikovanja sa svojim laznim JA.
Covek ne zivi samo u materijalnom svetu vec je u velikoj meri izlozen uticajima koji dolaze iz drugih dimenzija nevidljive stvarnosti. O kakvim je uticajima rec , reci cu nesto nekom drugom prilikom. Da bismo poceli da otkrivamo ono cega nismo svesni potrebno je da se okrenemo sebi i spustimo u dubine svoga istinskog JA,u samo njegovo izvoriste. Smisao covekovog zivljenja a samim tim i spiritualnog razvoja lezi u tome da se osvesti zaboravljena sustina ljudske prirode i inicira “unutrasnja revolucija” kod onih bica koja su svojom unutrasnjom zreloscu shvatila neraskidivu vezu izmedju njihovog sopstva i stvarnosti.
Realnost naseg zivota je takva da ono cega smo svesni oko sebe je samo nejasno sagledavanje i ograniceno shvatanje gde mi to postojimo i zasto. Nasa cula nam daju informacije koje uglavnom prihvatamo same po sebi i na osnovu njih stvaramo vlastite zakljucke o sebi i svetu u koji smo dosli. Medjutim, svakome od nas se bar jednom dogodilo nesto sto je blago ili snaznije zadrmalo temelje naseg vlastitog dozivljaja smisla zivljenja. U takvom trenutku, nas um prelazi iz ove uslovljene realnosti u neku drugu i biva svedokom nekih dogadjanja ili stvari za koje nema objasnjenje.No, buduci da Covek jednostavno ne funkcionise svesno iza granica poznatog, najlakse mu je da odbaci kao neverovatno sve sto nije u stanju da razume i sto nije u njegovoj moci objasnjenja. A takve situacije nisu izolovani slucajevi i sve vise ih je…
Kad sagledamo sta se sve izdesavalo proteklih 100 godina u ovome svetu ne mozemo se oteti utisku, da se nesto “cudno” dogadja na ovoj planeti a pre svega sa ili bolje reci “u ljudima”. Toliko je nezadovoljstva,patnji, razaranja, unistavanja,prirodnih i vestackih katastrofa, smrti, da je nemoguce oteti se utisku da su sva ta desavanja u ovom svetu prirodan sled stvari. Samo nesenzitivan covek, ne moze da oseti da ovom svetu nedostaje nesto sustinsko a da u samom Coveku nedostaje nesto poput “karike koja nedostaje”. Jasno je da osecaj neispunjenosti koji sve vise i vise je prisutan u ljudima je nesto sto postoji i javlja se samo od sebe predstavljajuci potrebu za sustinskom celovitoscu covekovog bica.
Vreme u kome zivimo je takvo da svega imamo samo mudrosti nemamo i tesko da cemo je ponovo imati- kao nekada davno- u ovakvom modernom drustvu i civilizaciji kakva sada postoji na planeti Zemlji. Glavni problem lezi u cinjenici, da mi spolja gledano, uvek zelimo da spasavamo sve druge i drugo osim samih sebe. Koliko je samo onih koji pozivaju na osvescivanje vrednosti poput ljubavi, mira,tolerancije,pomoc gladnima I siromasnimaitd… Kada je rec o spirtualnom razvoju,uglavnom za vecinu sve ostaje na tome da se bavljenje sobom svodi na potrebu da se bude u kontaktu sa sebi slicnima, da se okuplja oko duhovnog lidera u nekakve javne ili tajne grupe unutar kojih se meditira, obozava, sprovode svakojake spiritualne,ezotericne i misticne prakse. Ovo nije idealan nacin samorealizacije, daleko od toga…ali za mnoge to je jedini nacin ,kakvog takvog bavljenja samim sobom u nadi da ce doci do ostvarenja kontakta sa onim sto postoji iza granica naseg sveta tj. nase realnosti.Tako se Covek, izgubljen u spoljasnjem svetu i neispunjen iznutra, pronalazi u osmisljavanju svog postojanja kolko tolko… Medjutim, ono sto ljudima nedostaje je svest o pravoj prirodi svoga bica i stvarnosti;
Problem u traganju za istinom o sebi nastaje sto “sirenje” svesnosti ne predstavlja sticanje znanja,do koga se moze doci,kao sto se normalno dolazi do egzaktnih znanja. Mi mozemo, nauciti kako se rade metode,tehnike,rituali ali postoji nesto sto se ne moze nauciti a to je unutrasnja zrelost-SPREMNOST da se posvetimo traganju za istinom o sebi. Nekada, davno, izabrani su bili pripremani od malih nogu,godinama, dok nisu postali spremni za samospoznaju,za probudjenje, za Velike Misterije.
Sadasnjost, je nesto sasvim drugo, situacija je takva da inicijacijskih skola vise nema kao sto su nekada postojale ali zato spiritualnih ucitelja ima na sve strane ko pleve. Zato, danas svako ko “pozeli” moze se bez mnogo muke naci u krugu svojih “neobicnih” ,unutrasnjih, spiritualnih interesovanja. Stanje svesti danasnjeg coveka, je takvo da bude privucen necim sto mu se dopadne, sto ga privuce iznutra a da uopste nije svestan zasto to cini i da li je bas “to” ono cemu je pripadao u svojim predjasnjim inkarnacijama. Tako se tragalac pocinje da vrti u krug iz koga nema izlaza,osim ako mu rad na sebi (ma gde bio) ne ubrza putovanje toliko da ga izbaci u novu putanju nastavljajuci dalje prema onome cemu tezi u svom unutrasnjem traganju.
Iskustvo mudrih govori, da ako u sebi imamo predispoziciju za traganjem za istinom, moramo proci nekoliko krugova dok se ne nadjemo tamo gde pripadamo istinski da bi se jednog dana susreli sa istinom. Da li ce nekog pojedinca, privuci joga,budizam, tantrizam, paganizam, samanizam,wika,hermetizam, tarot,mistika, ili nesto drugo…je kod danasnjeg coveka zainteresovanog za spiritualnost vise stvar radoznalosti, sticaja okolnosti, nego predodredjenosti.Medjutim, trebalo bi da je obrnuto ali buduci da je sve postalo dostupno kao nikad pre, svako moze da zadovolji svoju zelju i radoznalost, pa tako imamo da se danas ljudi najvise bave spiritualnim svastarenjem. Samo oni malobrojni, koji su zreli/spremni, sebe potpuno da daju, predaju se bez ostatka- su istinski posvecenici- “mnogo pozvanih,malo izabranih”. Uvek bilo i ostace tako.
N.A.R. 