Zasto sam se povukao ?

Pitaju me zasto vise ne poducavam javno?|Zasto sam sebe obavio tajanstvom?Zasto svoje znanje i iskustvo,svoje spoznaje i otkrovenja pred drugima koji tragaju za smislom postojanja ne otkrivam dovoljno u meri u kojoj bi to drugima pomoglo  na putu ka samome sebi?

Davno sam shvatio da ljudi ne vole da im se govori istina,da vecina  voli da zivi u obmanama i da veruje u lazi koje se predstavljaju kao istine. Svaki covek ima svoja verovanja,svoje istine koje mu odredjuju zivotni put.

Na primer, ljudi vole da veruju u ljubav, da  budu zaljubljeni, da slusaju o lepim stvarima u zivotu. Volimo,volimo se i volimo sve oko sebe,zar to nije ideal ljudskog postojanja. Da, verujem da jeste i da bi zaista tako bilo da nije jedne cinjenice a to je da svako voli najvise sebe na svetu. Ali ta ljubav nije ona nesebicna, koja nista ne trazi, nista ne ocekuje za uzvrat,koja se ne velica………Postoji jedan paradox a to je da su ljudi sebicni, posesivni a da ljubav to ne moze biti. Ljubav sama po sebi je cisto davanje a svaki covek uvek nesto trazi ili ocekuje za sebe.To je vazilo i za mene……..

Svet u kojem danas zivimo jeste svet u kojem neki smisljaju  sisteme ljudskog zivljenja odredjene onim sto se naziva novim svetskim poredkom. Umesto jednog univerzalnog,sveprisutnog principa vaspitavanja,usmerenja uoblicenog u znanju koji daju slobodu izbora traganja za smislom ljudskog postojanja , imamo mnostvo sukobljenih shvatanja i verovanja,raznoraznih metoda i sistema samostvarenja koja se bore za svoju prevlast. Tako da oni koji tragaju za sustinom, svrhom i putokazom svog postojanja/egzistencije, suoceni su sirom sveta  sa zbunjujucim mnostvom sukobljenih samovaznosti i takmicenja u isticanju. Samo “probudjen” covek moze izabrati vlastiti put izlaska iz svetovnog lavirinta u kome svako tvrdi da ima odgovore za kojima tragamo, namecuci nam vlastitu interpretaciju istine i realnosti.

Svima nam nedostaje “ljubav” ali budući da covek u ovom stanju svesti ne moze neposredno spoznavati, u traganju za njom svi je razlicito dozivljavamo. Nasa sadasnjost je takva da se gotovo  nista od stvarnosti ne moze spontano doziveti. Ono sto vidimo i mislimo da razumemo kao svoje postojanje zaklonilo je ono sto istinski predstavljamo.U ovom svetu, u kome smo svi razdvojeni od svog istinskog bica, izvesna je samo usamljenost od koje svaki covek bezi. Ali, ako i uspemo prividno  pobeci od one spoljasnje usamljenosti , ona unutrašnja ostaje  neraskidivo sa nama.Strah od usamljenosti bice uvek prisutan u ljudima sve dok se ne usudimo  osloboditi se te iluzije. Oni koji uspeju, u srcu usamljenosti, bez komunikacije i bez odnosa cuce glas tisine……Put do konacnog oslobodjenja nalazi se unutar tebe.

i zato i jesam i nisam se povukao. Oni koji znaju kako da traze i mogu da prepoznaju, doci cemo jedni do drugih….

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s