Iskorak u stvarnost

Da bi smo mogli naciniti (prvi) iskorak u stvarnost moramo se odvojiti od svojih identiteta, makar na neko vreme,za pocetak dovoljno je da provedemo neko vreme u dozivljaju sebe bez ikakvog identiteta. Osetimo ,dozivimo samo svoje postojanje bez ikakvih primesa pomocu kojih stvaramo smislenost  zivljenja.

Postoji mnostvo znakova i putokaza koji naizgled mogu biti toliko toga na sta smo navikli da na to  ne obracamo svesnu paznju.Medjutim, ima slucajeva kada osetimo kao da nesto nije onako kako bi trebalo biti. Ti trenuci, kad nam se tako nesto dogodi, su nase prelazenje preko ili kroz interdimenzionalna raskrsca koja presecaju nas zivotni zemaljki put s’vremena na vreme. Dok prolazimo kroz njih , mi kao da smo u drugacijem stanju svesti, kao da smo”drugaciji” nego sto jesmo, imamo dozivljaj necega neobjasnjivog. Od toga da li cemo se ‘ukaciti” na to osecanje ili iskustvo necega nikad pre dozivljenog dok smo u raskrscu, zavisi da li cemo poci ili ne jednim novim zivotnim putem u kome cemo poceti da otkrivamo smisao, tajnu svog postojanja.

 Danas su duhovnost i zivot, toliko degradirani da ljudi tesko pronalaze mogucnost da dostignu autenticno duhovno iskustvo  svojim vlastitim zaslugama i zato tragamo za necim sto je izvan nas, nesvesni da sve sto pronalazimo oko sebe samo je projekcija nase unutrasnje stvarnosti. Svako traga za necim, svako je u potrazi za licnim gralom. Malo je onih koji uspeju u da dodju do svoga cilja ne zato sto je to tesko vec zato sto onaj identitet sa kojim tragaju nije onaj koji jedini moze ostvariti svoj cilj. Ali, ako covek osvesti motive svoje duhovnosti na pravi nacin, moze biti siguran da ce vremenom zadobiti  kvalitete koji vode izlazku iz tamnice u kojoj je zatocen. Danas kada je svako od nas “neko” ili “nesto” vrlo je vazno da mozemo kad pozelimo ili zatreba, da budemo “niko” kako ne bismo nicim licnim sami sebi preprecili put koji vodi iz sveta privida u stvarnost.

Pre svega potrebno je da zaustavimo  vestacki tok nadrazaja naseg ja. Kad to naucimo svakodnevna stvarnost pojavice nam se u novom, do tada nepoznatom obliku.Postacete svedok da svet oko nas nije bas onakav kako smo ga pre navikli videti. Dualna priroda sveta u kome postojimo kao ljudska bica ispoljava se svuda: svetlo i tama, musko i zensko, vidljivo i nevidljivo,zivot i smrt. Neosvescen dualizam je uzrok vecitih suprotnosti dva pogleda na svet koje ljudi imaju: materijalnog i duhovnog. Od davnina, oni koji su presli ovaj isti put pre nas ostavili su nam poruku da kljuc oslobodjenja lezi u promeni pogleda na ovaj svet i nacina ljudskog zivljenja. U svim ljudima lezi taj kljuc, ali do njega nije lako  doci jer je ljudski zivot tako dizajniran da se neprekidno usmeravamo na spoljasnje stvari i desavanja koja nas vode u krajnosti i zato zivimo pod uticajem neosvescenih i nevidljivih okolnosti.

Da li mozemo menjati (vlastitu) stvarnost? Zakoni univerzuma kazu da je moguce ako osvestimo drugaciji nacin dozivljaja nas samih i odnosa prema svetu koji nas okruzuje. Medjutim, tajna o stvarnosti skrivena je ispod povrsine ljudskog dozivljaja sveta. Da bi se doslo u posed  kljuca koji otvara vrata u “Slobodu” a koja zapravo predstavlja jedno novo stanje svesti, potreban je duhovni razvoj, zrelost i svesno iskustvo da zivotni tok ide duz granice razlicitih stvarnosti.

 Doci do ovakvog iskustva nije ni lako ali ni pretesko. Znanja i prakse postoje i razne tradicije imaju svoje metode i tehnike koje mogu da dovedu do cudnih iskustava. Ono sto izmice mnogima je da bavljenje sobom podjednako moze da odvede i do raja i do pakla. Treba da smo nacisto sa istinom, da smo sami odgovorni za svoje odluke i postupke. Postoji nesto sto izmice nasoj paznji  a to je da ono sto nas privlaci i predstavlja srediste nasih duhovnih interesovanja predstavlja mac sa dve ostrice. Ima stvari koje se ne mogu nauciti iz literature, razumeti sa interneta,vec jedino iz neposrednog iskustva. Nema te osobe koja se bavi radom na sebi a da moze teoretski doci do stvarnih dostignuca.

Glavna prepreka na putu ka samom sebi je sto ljudi beze od teskoca i svojih strahova. Da se ne zavaravamo, suocavanje sa sobom je naporan i vrlo neprijatan proces koji mogu izdrzati samo duhovno zrele i psihicki jake  osobe. Sve dok u nama postoji otpor da zakoracimo u svoje mracne dubine, sve dok ono sto treba da uradimo za nas predstavlja zrtvu, mi nismo u stanju da izadjemo iz iluzije i samo umisljamo da radimo na sebi. Nasa vlastita svesnost mora se probiti iz okvira unutar kojih imamo zavaravajuci dozivljaj sebe.Niko na ovome svetu to ne moze  uciniti umesto nas samih.Oni koji imaju znanja i iskustva, mogu samo da pokazu pravac koji vodi ka tome. Samo osoba koja je odlucna u svojoj nameri da kada krene u suocavanje sa sobom nema povlacenja moze da zapocne proces budjenja. Put budjenja je put na kome  utamniceni heroj oslobadja se okova koji ga drze zarobljenog. Na tom putu postoji nekoliko velikih prepreka.

Prva prepreka  je razum koji iz neznanja donosi odluke na osnovu sumnji i verovanja a da pri tome on nista ne zna i ne moze znati. Dakle ako vam zdrav razum kaze nakon  odlucivanja za ili protiv,da ste dosli gde ste zeleli, onda je to je to, i razum vam dalje vise ne moze biti pouzdan vodic. Ukoliko i dalje pokusate da se oslonite na svoj razum  a posli ste za njega nepoznatim putem on buduci da je navikao da stvari drzi pod kontrolom nece biti u stanju da predvidi vase ne-obicno kretanje i pocece zbog toga da sumnja i brine. Kada krenete da otkrivate i drugu stranu stvarnosti, imajte na umu da razum tu ne moze da udje jer tu prestaje da postoji sve sto ima smisla za njega u svakodnevnoj stvarnosti.

Druga prepreka je nekalibrisan kompas psihickog balansa. Kao sto u fizickom svetu magnetna sila pomera iglu na kompasu tako i iglu  vaseg psihickog kompasa pomeraju vase energije.     Kod ispravnog psiholoskog kompasa kada krenete ka svome cilju igla  uvek pokazuje pravi smer.U slucaju da iz nekog razloga skrenete sa svoje unutrasnje trase,bez obzira u kom pravcu da ste skrenuli sa pravog puta lako cete se orijentisati i ponovo biti u pravom smeru.    Medjutim, kod “neizbazdarenog” psihickog kompasa mozete se lako izgubiti kad zakoracite u nepoznatu stvarnost. Osnovni uzrok neispravnog psihickog kompasa su emocije i strah. Ljudi su skloni da ukoliko nesto nije onako kako oni zamisljaju ili ukoliko se uplase, svesno  ili ne, izmene kurs svog duhovnog usmerenja. Normalno je da prolazimo s’ vremena na vreme kroz svoje mracne periode ali trebamo biti  svesni da je nase  putovanje herojski podvig. Dakle, nema zelja, nema ocekivanja, nema mastanja. Kad nema nicega osim nas samih i naseg cilja nemamo sta da izgubimo i cega da se plasimo vec se ravnodusno krecemo prema ostvarenju naseg cilja..

Treca prepreka je nestrpljenje,sve ima svoje vreme, cas svog ostvarenja.Treba gopodariti umom i izdrzati iskusenja situacija u kojima se prividno niste ne desava.

Cetvrta prepreka je mozda najveca od svih prethodnih a  to je zadovoljenje stvarima onakvim kakve jesu, zivljenja u okvirima prosecne svakodnevnice u kome takozvani zdrav razum ucutkuje glas srca. U svetu u kome smo – sve je zivo i sve je povezano nevidljivim vezama i nikada se ne zna ko ce se kome naci na putu., ko koga spasiti.

Jedno pitanje uvek ostaje do kraja puta. Hoce li iskorakom u stvarnost kad junak ulazi u svoj neosvescen svet gde pocinje iskusenje nepoznatog,borba dobra sa zlom, traganje za sopstvenim identitetom,…. hocemo li biti isti kao pre, hocemo li moci nastaviti da zivimo kao da se nista nije dogodilo.Odgovor je da nece.Medjutim, da li cemo se vratiti u stado ili cemo poceti da kreiramo svoj novi zivotni tok zavisice od toga koliko smo postali otporni na energije koje nas u svakodnevnoj stvarnosti prisiljavaju da im se predajemo. U predavanju sebe ne bi bilo  niceg loseg da covek ne gubi sebe udaljavajuci se od shvatanja sta mu se desava i sta zeli. U ovome svetu nesto se uvek stara da odgurne coveka sto dalje od samoga sebe. Razmislite o tome.

Ipak ima nesto sto je veoma vazno a to je da svako ljudsko bice koje iskoraci izvan svakodnevnice u stvarnost, vise nije u potpunosti deo stada.Svaki takav pojedinac povratkom u svakodnevnicu pocinje da pulsira jednom posebnom frkvencijom,koja se poput radio talasa siri kroz planetarno energetsko polje. Ljudi slicnih iskustava, slicnih teznji, primaju  te talase,osecaju te uzvisene frekvencije na kojima nase duhovno bice vibrira.Te vibracije su samoaktivirajuce, jednom kad su pobudjene, sire se prozimajuci ne samo auru Zemlje vec   idu i  izvan nase planete, kroz univerzum. Kao rezultat, kroz neko vreme nasa vlastita stvarnost dobija karakteristike jednog novog dozivljaja zivljenja koji prelazi u materijalnu realnost u kojoj se razotkriva da nismo sami, da nas ima , kako u nasem svetu, tako i u drugim svetovima ovog univezuma ili svetovima, koji vremenski, prostorno pripadaju drugim dimenzijama stvarnosti.

Ipak, da ne bismo, izgubili predstavu o realnosti, zadrzimo se pre svega na ovom nasem svetu i nasem privremenom boravku u njemu. Da bi imali  moc da svesnost stvarnosti primenimo u svakodnevnici,moramo prestaniti da jurimo za zivotom. Pocnite da se krecete  samostalno svojom jedinstvenom putanjom i Nova svesnost, nova stvarnost od vas ce stvoriti duhovno-zvezdano bice.

Sposobnost upravljanja stvarnoscu proizilazi iz spoznaje samih sebe. Na odredjenom stepenu samospoznaje, nova svest otvara nam “zvezdanu kapiju” kroz koju se mozemo vratiti u stvarnost nakon budjenja iz ovozemaljskog sna. Svaki novi zivot je novi san, nov povratak u robovlasnicku realnost, u svet gospodara i slugu. Trenutak probudjenja dolazi kad u svet poput ovog u kome ste sada dodjete u njega sa”tehnickom greskom” i niste nit gospodar niti rob. Zivite ovde kao i svi drugi ali nekako znate, osecate, da niste poput drugih, imate nekakvo manje ili vise nejasno secanje da ste nesto drugo od onoga sto vam zdrav razum govori da jeste.

Povratak sebi je istinski put oslobodjenja i ako stvarno hocete da se probudite, onda prestanite da se klanjate bilo kome oko Vas. Nemojte  dozvollavati da vas ego gura prema bilo kome, makar to bili i duhovni ucitelji.Ne slusajte druge koji vas pozivaju da im se pridruzite, koji vam obecavaju oslobodjenje. Ako su stvarno tako mocni da mogu druge da probude, onda ce moc tisine a ne moc duhovnog marketinga privuci vasu paznju prema njima. I kao sto svaka ptica svome jatu leti, tako cete se i Vi naci  tamo gde ste oduvek bili i pripadali  sa svakim ponovnim dolaskom u ovaj svet.

Mozda ce vam ove reci izazvati nevericu i odbojnost ali ma koliko pomislili suprotno upravo je ego taj koji nas usmerava da spolja trazimo svoju slobodu. Ali kada spoznamo da mi sustinski ne postojimo spolja,vec postoji samo nas egzistencijalni materijalni deo,onaj  funkcionalni deo nas koji obavlja razlicite radnje da bi fizicki opstao, sa takvim uvidom tesko da cemo se ponovo okrenuti spoljasnjem traganju za istinom o sebi. Nasa sustina, srz, istinsko bice,  je u nama i zato prestanite da se klanjate bilo cemu i bilo kome oko vas. Umesto toga  poklonite se pred svojim istinskim bozanstvom u vama. Ali treba doci do tog osvescenja, do razumevanja i spoznaje da je stvarnost, istina,Bog u nama a ne izvan nas. Problem je sto bozanstvo u nama nema oblicje, nema ime, i samim tim um nema za sta da se ukaci, da sebe usmeri i zato trazi apstraktne simbole  sa kojima ce se identifikovati i kojima ce se klanjati.

Upamtite, Vi ste To koga spolja trazite, i nijedan drugi covek ne moze biti blize od vas samih istini koja je u vama koja jedina ima moc da vas oslobodi. Zaborav cini da smo se udaljili od samih sebe i u potrazi za istinom, okrenuli se drugima umesto sebi.Svi duhovni ucitelji  odreda uce da je kljuc od slobode u nama a ne izvan nas.Na zalost, takvih je u danasnje vreme sve manje iako sve vrvi od onih koji propagiraju istinu i oslobodjenje.

Zato, okrenite se sebi, pocnite da idete u suprotnom smeru, osvestite sebe kakvi jeste a ne kakvi bi trebali biti kako to uce duhovni posrednici. Ako vam je tesko da prihvatite ovo sto citate testirajte sebe i upitajte se zasto ste dosli u ovaj svet? Zasto je ovaj svet ovakav kakav jeste?

 Nekome ocigledno ne odgovara da budete slobodni, da spoznate istinu o sebi i da osvestite moc koju imate u sebi. Sistem ne odobrava razlicitosti ali ih tolerise do odredjene mere.Ali, ako vasa svesnost prelazi okvire unutar kojih se drugi ljudi drze pod kontrolom uvidecete koliko ste udaljeni od prave svrhe svog dolaska  u ovaj svet. Naravno, Vi se niste udaljili od sebe jer ste vi tako hteli, vec ceo sistem  funkcionise tako da se od trenutka rodjenja oblikujete u poslusnog roba kome nikada nece ni pasti na pamet da nesto nije u redu sa zivotnim  vrednostima i smislom ljudskog postojanja. Uprkos svemu, svako od nas ima svoj jedinstven put kojim ce doci do samooslobodjenja.

U tome je sva tajna, kada prepoznate svoj sopstveni put na kome ste oduvek, sa njega jedino  moci cete iskoraciti u stvarnost i videti sebe i svet u pravom svetlu.I ne pokusavajte da otvorite kapiju kroz koju cete uci u stvarnost. Ako ste vi njen kljuc,ona ce se sama otvoriti , potrebno je samo da postanete spremni da iskoracite i udjete u stvarnost.

 

One thought on “Iskorak u stvarnost

  1. Pingback: Iskorak u stvarnost | natasoni2010

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s